Ружа – дар за животну радост

Она свађу гаси, а љубав распламсава. Њено име је ружа. Постоји од како је света и века. А рођендан је заједно са својим разнобојним и разноврсним „сестрама” прославила јуче, 7. фебруара, који је проглашен за Светски дан ружа. То је био повод да се бар једном ружом обрадује драга особа.

И док су неки били уверени да је посреди „грешка у календару” јер није могуће да нежни цвет обележава свој дан усред зиме, цвећарка Милица Ранковић истиче да ружи хладноћа прија.

– Када се ружа стави у вазу, обавезно је треба напојити хладном водом. Требало би додати и неколико коцкица леда. Чак можете и да је држите на тераси, ако желите да јој продужите живот, а од користи је укосо резање стабљике јер тако лакше пије воду – уверава аранжерка која је студирала хортикултуру, па је то знање удружила са дугогодишњим искуством у раду са цвећем.

Црвена ружа је, како тврди, „краљица” јер се купује у свим приликама. Они који још нису упознали „говор цвећа” кажу да са овом бојом неће погрешити. А грешке су, како сматра цвећарка, велике јер жута ружа неправедно носи симбол љубоморе, а мало је оних који знају да се овом нежном „чаробницом” исказује поштовање. Наранџаста је тајанствена и због тога нема одређено значење. Баш због тога што је реч о њиховој једноставности и јединствености, и розе, љубичаста и низ других нијанси плене и никога не остављају равнодушним. Ранковићева открива и да маштовити траже да им белу ружу обоји. То се чини прехрамбеним бојама, захтевно је и занимљиво.

Цвеће се не купује често јер за то није лако издвојити новац, али чим не знају који поклон да изаберу, муштерије се одлучују за једну ружу или букет.

– Код нас важи правило да се ружа купује у непарном броју, а у Холандији је уобичајено да се у букету нађе 12 ружа. У Италији се умотавају у фишек, а ја волим да их пакујем у папир, сваки њен пупољак посебно и „главу уз главу”. Прави џентлмени су тинејџери – прича Ранковићева.

Млади радо обрадују цвећем своје школске другарице, професорке, мајке, девојке...

– Верна муштерија је један деветнаестогодишњак за кога припремам аранжман од многобројних разноврсних ружа, па и са 1001 ружом – с осмехом истиче Милица, уверена да ће култура даровања цвећа да се негује јер је и пандемија вируса корона утихнула, али долазе бољи дани, а и буђење природе је на прагу.

Да је и живот „пупољак” потврђује још један празник – Међународни дан живота. Обележава се две деценије, у првој недељи фебруара. Иако би требало да се сваки дан слави живот и размишља о његовој важности, изгледа да се услед честих брига у животу „изгубимо” или у свакодневици запетљамо. Психолози и антрополози сматрају да самим тим што постојимо треба да смо задовољни и да се радујемо јер смо део природног циклуса на планети који је и много већи и значајнији од наших појединачних живота. Многи су на јучерашњи дан преиспитивали своје одлуке. Стручњаци сматрају да суштину живота чини и љубав – према партнеру, породици, ближњима, пријатељима.

А филозофкиња Тања Петровић истиче да у сваком дану живимо и за друге људе.

– Много се говори о томе да се окренемо себи, да ослушкујемо своје унутрашње биће и потребе, али та окренутост себи води у ћорсокак. Јер ми смо потпуни само кад смо окренути ка другима, кад са њима саосећамо, кад им помажемо и када са њима делимо добро и лоше. А кад се добро удружи, оно побеђује препреке. То се потврђује и у овој тренутној катастрофи коју је изазвао земљотрес у Турској. Људи се уједињују да помогну и то је оно најбоље у човеку – каже Петровићева и напомиње да је то суштина нашег битисања, умножавање добрих дела. Могу то бити и ситнице, зато и без повода, осмех и ружа сигурно ће обогатити дан.