Два пасоша само за изузетке

Подгорица – Министар унутрашњих послова Црне Горе Јусуф Каламперовић изјавио је да је Влада у Подгорици припремила предлог споразума о двојном држављанству, који ће већ почетком септембра понудити владама у бившим југословенским републикама. Он је, гостујући на црногорској државној телевизији, открио да ће према предлогу овог споразума двојно држављанство бити изузетак и да ће га моћи задржати само они који су га имали до 3. јуна 2006. године, када је проглашена независност Црне Горе.

„Двојно држављанство моћи ће да добију они којима један од родитеља има држављанство неке друге земље – казао је Каламперовић. – Овим споразумом се само регулишу последице већ постојећег двојног држављанства. Ми смо мала популација и морамо се чувати да се не би десило да међу грађанима имамо више држављана других него своје сопствене државе”.

Министар је појаснио да споразумом треба дефинисати и остала питања, као што су реадмисија и могућност изручења држављана Црне Горе другим државама.

Споразум о двојном држављанству, како је у истој емисији Телевизије Црне Горе саопштио српски министар унутрашњих послова Ивица Дачић, припремила је и Република Србија који ће такође наредних дана бити понуђен Влади Црне Горе.

„Србија је спремна на разговоре са Црном Гором, али на то питање гледа другачије – истакао је Дачић. – Постоји неколико стотина хиљада људи који су грађани и Србије и Црне Горе, а и у Србији живи велики број црногорских држављана за које је питање двојног држављанства од животног интереса”.

Информацију да ће Србија Црној Гори понудити споразум о двојном држављанству први је, пре петнаестак дана, у јавност пласирао српски амбасадор у Подгорици Зоран Лутовац. Он је подгоричким медијима објаснио да је питање двојног држављанства од највећег је интереса за грађане и Србије и Црне Горе, те да ће споразум који ће понудити Београд бити прихватљива за две државе и у интересу грађана.

Током спорадичнихразговора Београда и Подгорице, у главном граду Црне Горе могли су се чути опречни ставови о овом питању – од оног да сви грађани ове државе који желе да имају двојно држављанство треба и да га добију, до оних да ће Србија, уколико жели споразум са Црном Гором, морати да промени садашњи Закон о држављанству.

Овакву идеју први је лансирао високи функционер Демократске партије социјалиста Миодраг Вуковић, рекавши да ће Србија „сигурно, пре свих разговора, морати да промени спорни Закон о држављанству, донет у септембру 2007. године и да врати ствари у пређашње стање”.

Поред политичких партија које у основи имају српско бирачко тело, за двојно држављанство залажу се готово све мањинске партије, па чак и оне које су у владајућој коалицији. Увођење двојног држављанства подржала је Српска листа, Социјалистичка народна партија, Народна странка, Демократска српска странка, као и Хрватска грађанска иницијатива, Албанска алтернатива, те Бошњачка странка.

Због нерешеног питања двојног држављанства, први корак црногорске државне администрација био је брисање гласача из бирачких спискова, и то оних који немају или им се не може утврдити држављанство. Према првим, за сада грубим проценама, оваква судбина чека око 40.000 грађана Црне Горе.

Да овај посао неће ићи баш глатко, потврдила је и прва пресуда Управног суда Црне Горе који је већ поништио једно решење Секретаријата за локалну самоуправу у Подгорици о брисању једног грађанина из бирачког списка. Грађани су се на решење подгоричког секретаријати могли жалити у року од 48 сати градском администратору, али како они углавном нису добили решења градске управе, преостало им је само право на жалбу Управном суду.Потпредседник Социјалистичке народне партије Невен Гошовић саопштио нам је јуче да је Управни суд тако одлучио, јер у поступку доношења решења нису поштована правила управног поступка и „грађанима није омогућено да се изјасне о чињеницама и околностима на којима су заснована решења о њиховом брисању из бирачког списка”.

У Подгорици је избрисано око 500 бирача и сва та решења су донета на исти начин, па су и незаконита – тврде у овој партији. СНП је, како нам је јуче речено у тој странци, упутила захтев и Уставном суду „да преиспита уставност Закона о бирачким списковима”, који према њиховим оценама није усвојен на уставан начин, јер је о њему морало да се изјасни две трећине посланика, што није било могуће, јер је опозиција бојкотовала ту седницу парламента.