Пензионери прескочили минимум

Изборна обећања дата пензионерима, да ће им се принадлежности пре краја ове године повећати за 10 одсто, владајућа коалиција ће испунити. То је јуче гостујући у „Пословном клубу” „Политике” потврдио и премијер Мирко Цветковић. Додао је, међутим, да сумња у могућност да ће од наредне године просечна пензија износити 70 одсто просечне зараде, иако је управо то био један од кључних захтева др Јована Кркобабића уочи формирања новог кабинета.

Осим линеарног повећања од 10 одсто, најстарији у Србији могу рачунати и на увећање које им по закону припада од 1. октобра. Иако је премијер Цветковић најавио да би то повећање могло бити шест-седам одсто, рачуница пензионера показује да она највероватније неће прећи пет процената.

Милан Ненадић, члан Управног одбора ПИО Фонда, кажеда је од априла до јула забележен раст зарада од 3,2 одсто, а да у августу нема повећања трошкова живота, с којима се принадлежности у највећој мери и усклађују. Реално је очекивати да ће од 1. октобра пензије бити веће за највише пет процената по том основу. Просечна пензија у заради овог часа учествује са око 57,6 одсто. С најављеним повећањем од ванредних десет и редовних пет процената,износ на чеку ће први пут од почетка ове године прећи законски минимум од 60 одсто. Истовремено ће просечна пензија у просечној заради за целу 2008. годину износити око 60 одсто, каже Ненадић, додајућида најстарији не треба да рачунају на ванредно усклађивање пензија и од 1. јануара 2009.

И поред свих негодовања пензионера да им је стандард врло лош, бројке показују да сествари, ипак, полако померају с мртве тачке. То потврђује и податак да су принадлежности у јулу ове у односу на исти месец 2007. године веће за 28 одсто, као и да су плате за исти период повећане за 19 процената.Уредба о пензијама, на основу које ће се повећати за 10 одсто, требало би данас да „прође” владу и биће само прелазно решење до новог закона о пензијама.

Нејасно је, међутим, шта ће се заправо мењати у закону о пензијама. Вероватно мерила будућег усклађивања пензија, али о томе тек треба да се постигне сагласност међу коалиционим партнерима и у Скупштини. Ненадић каже да је уредба о пензијама само прелазно решење док се не донесе нови закон. Уовом часу било би озбиљно доведено у питање и њихово повећање од десет одсто јер скупштина – не ради.

Иако би новим законом требало да се реши и питање разлика између највиших и најнижих пензија, Ненадић каже да износ на чеку зависи од година радног стажа и тога о којој је пензији реч. Зато нема смисла смањивати некоме пензију ако је радио цео радни век или повећати оном са пет или десет година радног стажа. Најниже пензије примају махом они који су мало радили, кратко уплаћивали себи доприносе или је реч о породичним и инвалидским пензијама.

Интересантно је, међутим, да нико не поставља питање великих разлика у платама у јавним предузећима, један према 50, а боде очи распон пензија један према 9,3, истиче Ненадић.У овом часу најнижа пензија износи  9.715, док је највиша по новом закону 90.300 динара. Прима је тек 40 пензионера.