Повећана маржа бензинским станицама с девет на 13 динара

Влада Србије усвојила је јуче Уредбу о ограничењу висине цене деривата нафте. Уредбом је бензинским станицама повећана разлика у цени с девет на 13 динара. Почетком децембра прошле године влада је подигла маржу малопродавцима нафтних деривата са седам на девет динара, након што су се пумпаџије жалиле да ће морати да затворе пумпе због губитака. Иако ће сви они који чују шта доноси нова уредба рећи да ће са ових 13 динара продавци на пумпама тек сада да трљају руке, ствари стоје сасвим другачије. Мора да се зна да највећи број појединачних пумпи на локалу и руралним срединама није могла да ради с овом разликом од девет динара, односно када се одбије трошак за ПДВ за још мање – 7,5 динара.

Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије, каже за „Политику” да ово није зарада пумпе, како се то погрешно интерпретира. Али јесте велики успех и помак за оне који се баве продајом горива јер ће нових 13 динара, од којих треба да се плати и порез на додату вредност, вратити у живот пре свега мале пумпе које нису успевале да претходних годину дана покрију своје трошкове разликом у цени од девет динара, па је велики број њих затворен.

– Иако некоме изгледа да пумпа нема велике трошкове, треба знати да осим набавке деривата транспорта од рафинерије до пумпе има и трошак безбедности, обуке продаваца, струја, плате запослених... Издаци иду дотле да поједине локалне самоуправе назив пумпе на тотему наплаћује као да је реч о билборду, што додатно смањује могућност да пумпи остане нешто од девет динара – каже Мићовић.

Све је то био разлог, додаје, да је удружење још пре годину дана затражило од надлежних да ограничење ове разлике у цени не траје дуже од три месеца. Проблем је решен тек сада после годину дана, што је опет добро, јер ће то помоћи пумпама које су под катанцем да сада наставе посао. Оно што је изузетно важно јесте што ће се повећањем ове разлике на 13 динара обезбедити сигурност снабдевања тржишта. Оно што је већини трговаца додатно отежавало посао јесте препродаја агродизела који може да се точи само на пумпама Нафтне индустрије Србије, чија је цена ограничена на 179 динара. Наиме, за ове картице којим се може точити агродизел пријављивали су се и пољопривредници који га никада нису користили за обраду земље, већ су га препродавали. Или су продавали картице трећим лицима која су куповала ово гориво делом за себе, а делом за шверц. Тако су између осталог мале пумпе остале и без пољопривредника на локалу који су у своје тракторе точили ово гориво.

– Шверц у том смислу није био прегранични, него у земљи, па уместо да иду у Бугарску или Републику Српску и наточе гориво, то сте радили код куће. Зато је сада приоритет удружења да заједно с државом системски уреди продају гориви за пољопривреднике. Пре неколико месеци био је уочен и велики извоз течног нафтног гаса у Бугарску, после чега је забрањен даљи извоз.

На питање да ли очекује да ће у неком часу доћи до повећања акцизе на деривате, односно до редовног годишњег усклађивања с растом цена на мало, Мићовић каже да тога није било од 2021. године и да је овај државни намет смањен за 10 одсто, чиме се стопирао енормни скок цене деривата будући да је цена нафте била рекордно висока. Подсећа и да су друге земље донеле сличне мере, те је тако Бугарска смањила ПДВ са 25 на осам процената.

На питање како објашњава рекордне профите великих нафтних компанија, ако трговци горивом имају толико проблема да једва преживљавају, Мићовић каже да су екстрапрофите остварили они који имају своју производњу и прераду нафте, односно своје рафинерије. И своје изворе црног злата, али свакако не мале пумпе.