Озелењавање Европске уније поскупљује наш челик и алуминијум

Озелењавање Европске уније и надигравање са Америком удариће по џепу треће земље, па и Србију. Наше гвожђе, челик, алуминијум, ђубриво, електрична енергија и цемент могу врло лако да постану неконкурентни на европском тржишту када почне наплата пореза на производе с високим емисијама угљен-диоксида за предузећа из ЕУ, али и она из трећих земаља. Производи који су произведени у процесу који емитује више угљен-диоксида него што је дозвољено у ЕУ приликом увоза додатно ће се царинити за износ ових трошкова, које сносе произвођачи у ЕУ.

Иван Николић, директор за развојне пројекте Економског института и уредник часописа Макроекономске анализе и трендови (МАТ), оцењује да ти производи чине 11,8 одсто нашег извоза у ЕУ. Ова мера ће на првом месту погодити Кину, потом Русију, Турску, Велику Британију, Швајцарску, Индију, Украјину, Тајван, Јужну Кореју, а Србија је на тој листи рангирана као 16. партнер ЕУ.

Николић наводи да ће ово негативно деловати на конкурентност компанија из трећих земаља које извозе у ЕУ. То се односи и на оне које послују у Србији. Како објашњава, нова такса дакле у пракси значи и да ће наши производи бити скупљи на тржишту ЕУ. У перспективи то може дестимулисати инвестирање, нарочито страних компанија које су и највећи извозници. Истовремено, негативне ефекте ће поднети и ЕУ, премда ће сви поменути производи који долазе с тржишта Кине, Русије, Турске и осталих трећих земаља додатно поскупети, што не иде у прилог актуелној борби с инфлацијом. Извесне су и контрамере што ће отежати извоз компанија из ЕУ. Нарочито уколико би се уважили све гласније критике да је такса за угљен-диоксид у супротности с правилима Светске трговинске организације.

– Спортским језиком речено, међународно такмичење у производњи електричних возила и зелених производа све је озбиљније. Иако је писала правила игре, Европа је прве утакмице изгубила. Прети јој испадање у нижи ранг. Огромна је забринутост у Европи, нарочито међу немачким и француским привредницима, у вези са америчким климатским субвенцијама и неповољним третманом европских предузећа. Заједно с похвалама за нове подстицаје бржој транзицији ка зеленој енергији који је омогућио тзв. Бајденов Закон о смањењу инфлације (ИРА), све је већа стрепња да би субвенције од 369 милијарди долара које су углавном циљане на произвођаче из Северне Америке могле да одвуку компаније из Европе. Због ИРА и веома високих цена енергије, посебно у Немачкој, Европа постаје све мање конкурентна – наводи Николић у анализи која је објављена у последњем броју МАТ-а.

Како би осигурала да Европа може да се такмичи са САД, Европска комисија је 1. фебруара предложила мере, укључујући попуштање правила ЕУ о државној помоћи и пренамену постојећих фондова ЕУ. Преокрет се тражи у тзв. Индустријском плану зеленог договора. Као увертиру, Европски парламент је 20. децембра прошле године усвојио нове мере за очување конкурентности уз примену тзв. ЦБАМ механизма (Carbon Border Adjusment Mechanism). Он ће се ефективно примењивати од 1. октобра 2023. као део већег пакета климатских циљева ЕУ заједничког назива „Спремни за 55%”.

– Ово је битно за земље ван ЕУ, међу којима је и Србија. Циљ ЕУ је да натера компаније да следе климатску политику Брисела и одврати их од намере премештања капацитета у земље с блажим ограничењима за загађење које производе гасови са ефектом стаклене баште. Механизам је истовремено усмерен на подстицање декарбонизације увезених производа на исти начин као што се то чини код индустријских постројења и електрана из ЕУ. Зато ће се овакви производи који су произведени у процесу који емитује више угљен-диоксида него што је дозвољено у ЕУ приликом увоза додатно царинити за износ ових трошкова које сносе произвођачи у ЕУ. Увозници ових производа и сировина у ЕУ ће имати обавезу извештавања о емисијама угљен-диоксида насталим приликом производње те платити за све настале емисије еквивалентну накнаду – објашњава Николић.

Ефективна наплата пореза на производе с високим емисијама угљеника почиње 2026, за предузећа из ЕУ, али и за она из трећих земаља.

Механизам ће се односити на производњу електричне енергије, производњу и прераду метала, пре свега гвожђа и челика, постројења за производњу алуминијума, производњу керамичких производа, црепа, цигле, керамичких плочица, каменог материјала, картона и папира.