Ozelenjavanje Evropske unije poskupljuje naš čelik i aluminijum

Ozelenjavanje Evropske unije i nadigravanje sa Amerikom udariće po džepu treće zemlje, pa i Srbiju. Naše gvožđe, čelik, aluminijum, đubrivo, električna energija i cement mogu vrlo lako da postanu nekonkurentni na evropskom tržištu kada počne naplata poreza na proizvode s visokim emisijama ugljen-dioksida za preduzeća iz EU, ali i ona iz trećih zemalja. Proizvodi koji su proizvedeni u procesu koji emituje više ugljen-dioksida nego što je dozvoljeno u EU prilikom uvoza dodatno će se cariniti za iznos ovih troškova, koje snose proizvođači u EU.

Ivan Nikolić, direktor za razvojne projekte Ekonomskog instituta i urednik časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT), ocenjuje da ti proizvodi čine 11,8 odsto našeg izvoza u EU. Ova mera će na prvom mestu pogoditi Kinu, potom Rusiju, Tursku, Veliku Britaniju, Švajcarsku, Indiju, Ukrajinu, Tajvan, Južnu Koreju, a Srbija je na toj listi rangirana kao 16. partner EU.

Nikolić navodi da će ovo negativno delovati na konkurentnost kompanija iz trećih zemalja koje izvoze u EU. To se odnosi i na one koje posluju u Srbiji. Kako objašnjava, nova taksa dakle u praksi znači i da će naši proizvodi biti skuplji na tržištu EU. U perspektivi to može destimulisati investiranje, naročito stranih kompanija koje su i najveći izvoznici. Istovremeno, negativne efekte će podneti i EU, premda će svi pomenuti proizvodi koji dolaze s tržišta Kine, Rusije, Turske i ostalih trećih zemalja dodatno poskupeti, što ne ide u prilog aktuelnoj borbi s inflacijom. Izvesne su i kontramere što će otežati izvoz kompanija iz EU. Naročito ukoliko bi se uvažili sve glasnije kritike da je taksa za ugljen-dioksid u suprotnosti s pravilima Svetske trgovinske organizacije.

– Sportskim jezikom rečeno, međunarodno takmičenje u proizvodnji električnih vozila i zelenih proizvoda sve je ozbiljnije. Iako je pisala pravila igre, Evropa je prve utakmice izgubila. Preti joj ispadanje u niži rang. Ogromna je zabrinutost u Evropi, naročito među nemačkim i francuskim privrednicima, u vezi sa američkim klimatskim subvencijama i nepovoljnim tretmanom evropskih preduzeća. Zajedno s pohvalama za nove podsticaje bržoj tranziciji ka zelenoj energiji koji je omogućio tzv. Bajdenov Zakon o smanjenju inflacije (IRA), sve je veća strepnja da bi subvencije od 369 milijardi dolara koje su uglavnom ciljane na proizvođače iz Severne Amerike mogle da odvuku kompanije iz Evrope. Zbog IRA i veoma visokih cena energije, posebno u Nemačkoj, Evropa postaje sve manje konkurentna – navodi Nikolić u analizi koja je objavljena u poslednjem broju MAT-a.

Kako bi osigurala da Evropa može da se takmiči sa SAD, Evropska komisija je 1. februara predložila mere, uključujući popuštanje pravila EU o državnoj pomoći i prenamenu postojećih fondova EU. Preokret se traži u tzv. Industrijskom planu zelenog dogovora. Kao uvertiru, Evropski parlament je 20. decembra prošle godine usvojio nove mere za očuvanje konkurentnosti uz primenu tzv. CBAM mehanizma (Carbon Border Adjusment Mechanism). On će se efektivno primenjivati od 1. oktobra 2023. kao deo većeg paketa klimatskih ciljeva EU zajedničkog naziva „Spremni za 55%”.

– Ovo je bitno za zemlje van EU, među kojima je i Srbija. Cilj EU je da natera kompanije da slede klimatsku politiku Brisela i odvrati ih od namere premeštanja kapaciteta u zemlje s blažim ograničenjima za zagađenje koje proizvode gasovi sa efektom staklene bašte. Mehanizam je istovremeno usmeren na podsticanje dekarbonizacije uvezenih proizvoda na isti način kao što se to čini kod industrijskih postrojenja i elektrana iz EU. Zato će se ovakvi proizvodi koji su proizvedeni u procesu koji emituje više ugljen-dioksida nego što je dozvoljeno u EU prilikom uvoza dodatno cariniti za iznos ovih troškova koje snose proizvođači u EU. Uvoznici ovih proizvoda i sirovina u EU će imati obavezu izveštavanja o emisijama ugljen-dioksida nastalim prilikom proizvodnje te platiti za sve nastale emisije ekvivalentnu naknadu – objašnjava Nikolić.

Efektivna naplata poreza na proizvode s visokim emisijama ugljenika počinje 2026, za preduzeća iz EU, ali i za ona iz trećih zemalja.

Mehanizam će se odnositi na proizvodnju električne energije, proizvodnju i preradu metala, pre svega gvožđa i čelika, postrojenja za proizvodnju aluminijuma, proizvodnju keramičkih proizvoda, crepa, cigle, keramičkih pločica, kamenog materijala, kartona i papira.