Одбрана „црвених линија”

Првих сто дана рада Влада Србије обележава радно. Председница владе Ана Брнабић заједно са свим министрима представља данас у Лебану резултате рада свог кабинета у првих сто дана. У Народној скупштини, 26. октобра 2022. године, посланици су изабрали трећу по реду владу на чијем је челу Ана Брнабић. Гласању је присуствовало 225 посланика, а избор владе је подржало 157 посланика, против је било 68, уздржаних није било. Пошто су председница владе и министри добили подршку већине положили су заклетву и тиме је званично почео њихов мандат. Текст заклетве гласи: „Заклињем се на оданост Републици Србији и својом чашћу обавезујем да ћу поштовати Устав и закон, да ћу дужност члана владе вршити савесно, одговорно и предано и бити посвећен очувању Косова и Метохије унутар Републике Србије.”

Седници на којој су чланови новог кабинета из Немањине 11 положили заклетву и потписали текст исте присуствовао је и председник Србије Александар Вучић. Влада има 25 министарстава и три министра без портфеља. Први потпредседник задужен за спољну политику и безбедност је Ивица Дачић, а потпредседници су министар финансија Синиша Мали, министар одбране Милош Вучевић, и министарка културе Маја Гојковић.

Ана Брнабић је приликом излагања експозеа пред посланицима поручила да тражи њихову подршку да би влада наставила успешно да води Србију и у наредним годинама. Основни задатак владе, како је тада навела, јесте да се Србија позиционира у свету који клизи у трећи светски рат, да задржи стабилност и настави раст и развој. Нагласила је да без обзира на проблеме, Србија наставља европски пут. Поручила је да су „црвене линије” владе сасвим јасне, и да су то пуна самосталност у одлучивању о свим питањима унутрашње и спољне политике, као и очување виталних интереса и безбедности српског народа на Косову и Метохији.

У завршном обраћању Брнабићева је истакла да „Србија мора да има само просрпску владу која ће радити искључиво у интересу Србије и њених грађана”, и да ово мора бити влада континуитета. Према мишљењу политичког аналитичара Дејана Вука Станковића влада заслужује више него прелазну оцену. „Више је него прелазна оцена за владу за оно што је урађено без обзира на негативне трендове у економском смислу који су одраз глобалне светске кризе. Косовска политика стављена је у одређене координате, које су наслеђене, тешко се може говорити о томе да ту може нешто драматично да се  промени”, закључује Станковић за „Политику”.

Према његовом мишљењу, 100 дана је подељено на три тематске области. „Косово и Метохија као најзначајније државно питање. Ту је влада морала да функционише у стилу ’спасавај шта се спасти може’, имајући у виду и неповољне околности на терену и јак притисак међународне заједнице. Колико-толико стање је нормализовано после оне кризе која се односила на питање регистарских таблица, смањен је ниво безбедносног ризика, али изазови остају”, указује Станковић и напомиње да ће се поново отворити и питање регистарских таблица и учешћа Срба на косовским изборима и да је то прворазредни задатак, а одлуке ће морати да се доносе по принципу шта је најмање штетно.

Као другу област Станковић наводи неутрализацију енергетско-економских кретања која су последица сукоба у Украјини. У том погледу, каже, влада заслужује више него прелазну оцену, јер у Србији постоји економска стабилност и додаје да је инфлација сада присутна свуда у свету. „Свуда су поскупели енергенти и храна и то се прелило и у Србију”, каже Станковић. Трећа област, како истиче, јесте француско-немачки предлог о којем је тек почела расправа у Народној скупштини коју су, како каже, неодговорни посланици опозиције претворили у циркус. „Као и у случају ових криза на КиМ, влада покушава да нађе најмање лоше решење у политичком смислу”, истиче Станковић.