Odbrana „crvenih linija”

Prvih sto dana rada Vlada Srbije obeležava radno. Predsednica vlade Ana Brnabić zajedno sa svim ministrima predstavlja danas u Lebanu rezultate rada svog kabineta u prvih sto dana. U Narodnoj skupštini, 26. oktobra 2022. godine, poslanici su izabrali treću po redu vladu na čijem je čelu Ana Brnabić. Glasanju je prisustvovalo 225 poslanika, a izbor vlade je podržalo 157 poslanika, protiv je bilo 68, uzdržanih nije bilo. Pošto su predsednica vlade i ministri dobili podršku većine položili su zakletvu i time je zvanično počeo njihov mandat. Tekst zakletve glasi: „Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću obavezujem da ću poštovati Ustav i zakon, da ću dužnost člana vlade vršiti savesno, odgovorno i predano i biti posvećen očuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije.”

Sednici na kojoj su članovi novog kabineta iz Nemanjine 11 položili zakletvu i potpisali tekst iste prisustvovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Vlada ima 25 ministarstava i tri ministra bez portfelja. Prvi potpredsednik zadužen za spoljnu politiku i bezbednost je Ivica Dačić, a potpredsednici su ministar finansija Siniša Mali, ministar odbrane Miloš Vučević, i ministarka kulture Maja Gojković.

Ana Brnabić je prilikom izlaganja ekspozea pred poslanicima poručila da traži njihovu podršku da bi vlada nastavila uspešno da vodi Srbiju i u narednim godinama. Osnovni zadatak vlade, kako je tada navela, jeste da se Srbija pozicionira u svetu koji klizi u treći svetski rat, da zadrži stabilnost i nastavi rast i razvoj. Naglasila je da bez obzira na probleme, Srbija nastavlja evropski put. Poručila je da su „crvene linije” vlade sasvim jasne, i da su to puna samostalnost u odlučivanju o svim pitanjima unutrašnje i spoljne politike, kao i očuvanje vitalnih interesa i bezbednosti srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

U završnom obraćanju Brnabićeva je istakla da „Srbija mora da ima samo prosrpsku vladu koja će raditi isključivo u interesu Srbije i njenih građana”, i da ovo mora biti vlada kontinuiteta. Prema mišljenju političkog analitičara Dejana Vuka Stankovića vlada zaslužuje više nego prelaznu ocenu. „Više je nego prelazna ocena za vladu za ono što je urađeno bez obzira na negativne trendove u ekonomskom smislu koji su odraz globalne svetske krize. Kosovska politika stavljena je u određene koordinate, koje su nasleđene, teško se može govoriti o tome da tu može nešto dramatično da se  promeni”, zaključuje Stanković za „Politiku”.

Prema njegovom mišljenju, 100 dana je podeljeno na tri tematske oblasti. „Kosovo i Metohija kao najznačajnije državno pitanje. Tu je vlada morala da funkcioniše u stilu ’spasavaj šta se spasti može’, imajući u vidu i nepovoljne okolnosti na terenu i jak pritisak međunarodne zajednice. Koliko-toliko stanje je normalizovano posle one krize koja se odnosila na pitanje registarskih tablica, smanjen je nivo bezbednosnog rizika, ali izazovi ostaju”, ukazuje Stanković i napominje da će se ponovo otvoriti i pitanje registarskih tablica i učešća Srba na kosovskim izborima i da je to prvorazredni zadatak, a odluke će morati da se donose po principu šta je najmanje štetno.

Kao drugu oblast Stanković navodi neutralizaciju energetsko-ekonomskih kretanja koja su posledica sukoba u Ukrajini. U tom pogledu, kaže, vlada zaslužuje više nego prelaznu ocenu, jer u Srbiji postoji ekonomska stabilnost i dodaje da je inflacija sada prisutna svuda u svetu. „Svuda su poskupeli energenti i hrana i to se prelilo i u Srbiju”, kaže Stanković. Treća oblast, kako ističe, jeste francusko-nemački predlog o kojem je tek počela rasprava u Narodnoj skupštini koju su, kako kaže, neodgovorni poslanici opozicije pretvorili u cirkus. „Kao i u slučaju ovih kriza na KiM, vlada pokušava da nađe najmanje loše rešenje u političkom smislu”, ističe Stanković.