Тек започета нуклеарка „Акују” није оштећена

Нема опасности од штетних последица земљотреса у Турској и Сирији на тамошњу нуклеарну електрану. Разумљиво је да после таквих разорних потреса многи помисле на оштећење реактора или контролних система, мада се при градњи нуклеарки по правилу води рачуна да оне буду пројектоване тако да могу да издрже земљотресе и да буду лоциране на подручјима са мањим ризиком од подрхтавања тла.

Слађан Велинов, директор Директората за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије, и др Ђорђе Лазаревић, стручни консултант за нуклеарну енергетику, свакако су добри саговорници на ту тему.

– Примера ради, у Француској су нуклеарне електране пројектоване да издрже земљотрес двоструко јачи од хиљадугодишњег догађаја израчунатог за сваку локацију. Ипак, процењује се да, широм света, 20 процената нуклеарних реактора ради у областима са значајним сеизмичким активностима. Зато је Међународна агенција за атомску енергију (IAEA) израдила Водич о сигурности за сеизмичке ризике за нуклеарне електране, а приликом планирања изградње нуклеарне електране користе се различити системи, укључујући широко прихваћену Пробабилистичку процену сеизмичког хазарда. Подносилац захтева за добијање дозволе за изградњу нуклеарне електране мора да пружи детаљне процене најтежих спољашњих догађаја у које спадају и земљотреси, а који би могли да се догоде током животног века електране – истиче Слађан Велинов.

Ипак, пре него што се подсетимо неких конкретних примера нуклеарки у свету, питамо наше саговорнике о конкретном утицају разорног земљотреса у Турској и Сирији на атомску централу.

– Будући да је у изградњи нуклеарна електрана „Aкују” у Турској, коју је почетком недеље погодио земљотрес 7,8 Рихтерове скале, у овом тренутку је могло да дође само до штете на грађевинским конструкцијама, дизалицама, опреми и сличном. Иначе, пројектована нуклеарна електрана „Акују” је руског дизајна, најновије генерације са карактеристикама које укључују већу сеизмичку робусност, са комбинацијом активних и пасивних сигурносних система у случају ванредног догађаја и са посебном ватросталном посудом (хватач језгра) у случају да дође до топљења нуклеарног језгра – каже др Ђорђе Лазаревић.

С обзиром на то да је у случају евентуалне несреће најважније да не буде последица по људе и околину или да оне буду сведен на минимум, искуства из Јапана, због честих померања тла у тој острвској земљи, врло су корисна.

– Јапанске нуклеарне електране су пројектоване да издрже одређене интензитете земљотреса и за ту намену опремљене су сеизмичким детекторима. За земљотресе за које се разумно може очекивати да ће се десити на локацији нуклеарне електране, у случају да детектори региструју кретање тла на задатом нивоу, активирају се системи за аутоматско довођење електране до тренутног сигурног гашења. У пракси се ови системи активирају на нижим нивоима, иако би реактори на нуклеарним електранама могли да наставе сигуран рад током земљотреса – напомиње директор Велинов.

– У случају већих тектонских померања тла у региону нуклеарне електране, што је реткост, електрана поседује сигурносне системе за ефикасно гашење реактора без ослобађања радиоактивности. Конкретно, реакторски суд, контролне шипке и реакторско језгро са горивом неће претрпети никаква оштећења. У марту 2011, једанаест оперативних нуклеарних блокова се аутоматски искључило током великог земљотреса у источном Јапану. На три блока у нуклеарној електрани „Фукушима” је касније дошло до нуклеарне несреће због морског таласа, цунамија, висине 15 метара – подсећа консултант др Ђорђе Лазаревић.

Разговор са стручњацима увек је прилика за подсећање на стара искуства и детаљна тумачења, али неки начелни закључак наших саговорника је да су у САД и у Европи нуклеарни реактори и западног и руског дизајна у прошлости били изложени великим сеизмичким активностима без претрпљених оштећења.

– Калифорнијски нуклеарни реактори у граду Сан Онофре наставили су да раде нормално током земљотреса јачине 6,6 степени Рихтерове скале 1994. године, иако је епицентар био на нешто више од 100 километара од електране. Земљотрес јачине 6,9 степени Рихтерове скале у северозападној Јерменији 1988. године резултирао је смрћу најмање 25.000 људи, а осетио се у јерменској нуклеарној електрани са два блока која се налази отприлике 75 километара јужно од епицентра. Оба блока са нуклеарним реакторима совјетског дизајна радила су нормално и није пријављена штета. Ово је била прва руска нуклеарна електрана посебно прилагођена за сеизмичка подручја, а почела је да ради 1976 – наводи директор Слађан Велинов. Не заборављајући да подсети и да земљотрес јачине 7,9 који је погодио југозападну провинцију Сечуан у централној Кини 2008. године није оштетио ништа на оближњим војним нуклеарним објектима.