Ратни бродови крстаре Црним морем

Специјално за „Политику”
Истанбул, 27. августа – У Црном мору почиње да кључа као у гротлу. У том до скоро мирном мору, сада крстаре, поред руских, ратни бродови САД и још неколико земаља чланица НАТО. Црно море почиње да личи на северни Атлантик, где се деценијама укрштају стратешки коридори две војно најмоћније земље света: Америке и Русије.

„Турска треба да буде припремна на амерички захтев да се усвоји амандман за промену Конвенције из Монтреа, којим би се олакшао пролаз кроз Босфор и Дарданеле”, цитира државна агенција Анадолија упозорење Хасана Канболата, експерта групе за стратешке студије АСАМ. Он отворено поставља питање: да ли је ратни сукоб у Грузији, у ствари био део сценарија да се Црно море, без ограничења, отвори и за земље НАТО-а које не излазе на његове обале, Америку пре свих.

Када је Михаил Сакашвили напао Јужну Осетију у свету су се многи питали да ли је он нормалан човек. Канболат, кога цитира Анадолија, мисли да је то био део смишљеног плана како би се Тбилиси по убрзаном поступку примио у НАТО. Другим речима, није Сакашвили „луд човек”, како се то у првом часу некима учинило.

Конвенција из Монтреа, која је усвојена 1936, даје Турској право да контролише пролаз кроз мореузе који одвајају Европу од Азије. Ограничења, пре свега, постоје за ратне бродове чија носивост премашује 45.000 тона, а плове под заставама земаља које не излазе на обале Црног мора.

У Црном мору тренутно се налазе, поред четири турска и три америчка и по један шпански, немачки и пољски војни брод. Ти уљези, који су изазвали подозрење у Москви, прошли су кроз Босфор под различитим објашњењима: ратни бродови САД довезли су хуманитарну помоћ Грузији, док шпански, немачки и пољски бродови, на основу ранијег договора, учествују у војној вежби у румунским и бугарским водама. Све се то дешава у тренутку када руска морнарица даноноћно надзире грузијску обалу.

У Москви се званично тврди да ускоро у Црно море треба да уплове још четири брода НАТО-а.
Американци сада траже, тврди Канболат, да се кроз Босфор и Дарданеле олакша пролаз ратним бродовима који стижу са стране. Потежу се и аргументи: прво – то у суштини више није „неутрално море”, пошто преко њега свакодневно шпартају десетине танкера, који плове под разним заставама света. Друго – Конвенција из Монтреа је усвојена давне 1936. године, што ће рећи 13 година пре него што је створен НАТО, који све до скоро није досезао до обала Црног мора…Стратешка мапа света се у међувремену знатно променила. У Атлантски савез су примљене Бугарска и Румунија. На његова врата већ куцају Украјина и Грузија, чему се Москва оштро противи. 

Ту се сада, можда више него било где на свету, укрштају стратешки интереси Русије и САД. Битка за доминацију у региону почела је одмах после распада Совјетског Савеза, односно откривања огромних налазишта нафте и гаса.

Турска је у садашњим великим играма незаобилазан фактор и званично засад се не коментаришу ове тврдње. Она се нашла између чекића и наковња, између обавеза према савезницима НАТО-а, и настојања да се не поремети равнотежа снага на њеним северним границама. Поготово што се Босфор, и без ратних бродова, претворио у „уско грло” које би сваког часа могло озбиљно да угрози десетомилионски Истанбул.

„Турска и Русија имају стопостотно исти приступ конвенцији из Монтреа… Њене одредбе морају да поштују и друге земље”, изјавио је новинарима руски амбасадор у Анкари Владимир Ивановскиј и критиковао САД што ратним бродовима транспортују хуманитарну помоћ Грузији .
У Анкари засад нема званичних реаговања на одлуку Москве да призна Јужну Осетију и Абхазију. 

Суздржаност је очигледна. То се и могло очекивати, јер је истоветан потез повукла на северном Кипру где је, као једина земља на свету, признала државу тамошњих Турака. У таквој ситуацији тешко је инсистирати на територијалном интегритету Грузије.