Стигли милионски порези због продаје аранжмана у офшор зонама

Туристичке агенције ће због продаје аранжмана на далеким дестинацијама које су на листи офшор земаља убудуће плаћати порез од додатних 25 одсто. Није реч о новим пореским правилима, него о Закону о порезу на добит правних лица, који је предвиђен за све новчане трансакције према земљама с такозваним преференцијалним пореским системом. Неколико домаћих агенција, које годинама уназад продају овакве аранжмане, без посредника, добило је ових дана решења с милионским износима пореза који морају да плате ретроактивно. Власник једне од њих за „Политику” је рекао да су му блокирани рачуни и да читава имовина не може да покрије дуг који тренутно има за порез који му је, тврди, без икаквог основа обрачунат.

– Реч је о члану 42 овог прописа, који се односи на прање новца. Да ли агенције тиме што физичком лицу организују путовање, наплате ту услугу и плате порез држави, крше било који закон? Не, то је њихова основна делатност која изгледа више не може да се обавља. Питање да ли је неко у прекршају или је учинио кривично дело јесте питање појединачног утврђивања кривице, што овде није учињено. После вишедеценијског рада принуђен сам да затворим агенцију – каже наш саговорник. Он објашњава да ниједан од аранжмана који је продат на овај начин није сумњив, све је транспарентно и постоје сви докази о плаћању хотела, превоза. Притом, додаје, агенције немају фиксни закуп неког смештаја (што би могло бити сумњиво) у тим далеким земљама, него аранжмане продају на упит. У агенцији с којом смо били у контакту кажу да је провизија коју наплаћују у овим случајевима између седам и десет одсто, а сада им се намеће додатни порез од 25 процената.

– На овај начин се потенцира рад страних агенција јер, уколико би наша агенција исти аранжман уплатила преко неке стране агенције, не би било плаћања оваквог пореза. На овај начин се умањују и приходи Србији, а ми своје обавезе уредно плаћамо деценијама – каже наш саговорник и додаје да новац од путника није слао фантом фирмама него хотелима у којима је сваки податак проверљив и транспарентан.

Александар Сеничић, директор Јуте, каже да је у Закону о порезу на добит правних лица у једном делу стоји на који начин треба да се плати порез уколико се послује земљама с такозваним преференцијалним системом. Њих има педесетак и то су те офшор зоне, између осталог Малдиви и Хонгконг. Проблем је што када туристичка агенција организује путовање на Малдиве – то ради као посредник.

– То подразумева да нађемо смештај на Малдивима, авио-карту и све остало, а када се изврши трансфер новца директно у неку од ових офшор зона, Пореска управа тврди да морамо да платимо 25 одсто на укупан промет који је остварен плаћањем преко рачуна. То је апсурд јер су наше зараде од аранжмана до десет одсто бруто вредности. Ипак, није само то проблем. Законом је предвиђено да се то односи и на некакве фиктивне услуге као што су маркетиншке активности, анализирање, консалтинг. Нигде таксативно не стоји да се то односи и на туристичке услуге. То је један део проблема и ми смо из тих разлога упутили захтев Министарству финансија како би им објаснили да се овде ради о стварним људима који путују и да је лако доказиво да је неко заиста боравио на тој дестинацији – каже Сеничић. Он додаје да је апсурдно што се порез не плаћа ако сам организује путовање у неку од такозваних офшор дестинација.

– Ни када путовање организујете преко агенције из Немачке, на пример. Ако уплатите новац на њихов рачун, онда немате обавезе плаћања пореза. Тврдимо да се на овај начин угрожавају основна права рада туристичких агенција и оваква пракса није забележена нигде – истиче он. Сеничић каже да је већ два пута покушавао да договори састанак у Министарству финансија, али да није добио одговор. Такође каже да њихово удружење покушава да објасни да агенције не раде ништа противзаконито и нешто што није доказиво.

– Разумемо државу која хоће да спречи фиктивне закупе смештаја на тим дестинацијама, јер ако бисмо имали фиктиван уговор о закупу десет соба на Малдивима – немамо разлога да се бунимо, јер у том случају не можемо утврдити да није у питању прање новца. Овде не причамо о фиктивном закупу, већ о томе да када путник дође, резервишемо аранжман и пошаљемо га у одређени хотел. То је лако доказива ствар и на ту услугу не може да се наплати та врста пореза, јер се не ради о промету који није доказив – објашњава директор Јуте. Он каже да уколико се ништа не промени по овом питању, туристичке агенције ће убудуће исте аранжмане продавати преко посредника из иностранства, али ће они сигурно поскупети од 20 до 30 одсто.