Имовинске карте још под кључем

База података о имовини српских функционера данас се налази у просторијама Републичког одбора за решавање о сукобу интереса и, будући да представља службену тајну, заштићена је видео-надзором. У исто време, у суседним републикама, Хрватској, Босни и Херцеговини и Црној Гори, извештаји о имовини функционера су јавни и могу се пронаћи на Интернету.

Подсетимо, надлежност Одбора за решавање о сукобу интереса је да води регистар имовине функционера и одлучује о томе да ли су повредили Закон о сукобу интереса. Проблем је, међутим, што је ова институција овлашћена да реагује само на основу поднетих извештаја функционера (који се подносе по ступању и одласку са дужности), али и пријава грађана. Тачније, Одбор за решавање о сукобу интереса нема надлежност да испитује да ли су функционери у извештајима о свом имовном стању навели тачне податке, а будући да чак ни такве непроверене имовне листе нису јавне, грађани не знају шта би евентуално могли да пријаве oдбору да је неки функционер сакрио.

Истовремено, држава као да суптилно саботира почетак рада Државне ревизорске институције (ДРИ), чије је формирање почело у септембру прошле године када је изабрано пет чланова Савета ДРИ и уступљене јој привремене просторије у Скупштини Србије. Све док Влада Србије овој институцији не обезбеди адекватне услове за рад, јавне финансије државе Србије остаће прекривене велом тајне.

Након што је недавно откривено да бивши министар Предраг Бубало још није вратио службени стан Влади Србије, иако је то требало да уради почетком јула, Антикорупцијски тим Г17 плус одлучио је да затражи од Министарства правде измену предлога Закона о Агенцији за борбу против корупције пре него што овај документ уђе у скупштинску процедуру. Наиме, по усвајању овог закона, постојећи Одбор за решавање о сукобу интереса требало би да прерасте у aгенцију са много озбиљнијим овлашћењима, и, што је најважније, могућношћу да због повреде Закона о спречавању сукоба интереса санкционише функционере. За разлику од Одбора за решавање о сукобу интереса, aгенција ће, поред благовремености подношења имовинских извештаја функционера, проверавати и тачност и потпуност података из пријаве.

Претње затвором

Како је за „Политику” изјавио шеф Антикорупцијског тима Г17 плус Жељко Ивањи, у предлогу Закона о Агенцији за борбу против корупције неопходно је изменити члан 48, којим се прецизира које је податке о имовини функционера Агенција дужна да објави. Наиме, у радној верзији овог закона наводи се да је Агенција обавезна да објави само „податке о плати и другим приходима које функционер прима из буџета и других јавних извора”, док се други подаци могу објавити „само ако функционер да сагласност да се објаве”.

– Оваквим законским решењем обавеза објављивања имовине функционера практично би била обесмишљена. Међу обавезним подацима који би се објављивали на интернет-сајту Агенције морали би да се нађу и сва покретна и непокретна имовина функционера у земљи и иностранству, штедња у динарима или девизама у банкама у земљи и иностранству, дуговања или потраживања сваког функционера понаособ, као и подаци о државној покретној и непокретној имовини која им је дата на коришћење за време трајања мандата – објаснио је Ивањи.

Овакав предлог је на прошлој седници владе изнео њен потпредседник Млађан Динкић, а прихватила га је министарка правде Снежана Маловић. Са друге стране, представници невладиног сектора апелују на владу да осим личне имовине функционера, јавности учини доступним и списак покретне и непокретне имовине државе Србије, како би коначно постало познато ко је и под којима условима користи.

Према мишљењу Немање Ненадића, програмског директора невладине организације Транспарентност Србија и члана радне групе Министарства правде за израду Закона о Агенцији за борбу против корупције, све добре предлоге потребно је унети у овај текст пре него што се нађе пред парламентом.

– Радна група се последњи пут састала прошле године. У фебруару је одржана јавна расправа, али је током предизборне кампање било најава да ће предлог овог закона доживети измене. Подсетићу вас да смо пред парламентарне изборе могли да чујемо обећања да ће уношење лажних података у извештај о имовини функционера бити третиран као кривично дело, штавише министар правде Душан Петровић најавио је да ће нови парламент усвојити закон који ће омогућити затворске казне за све политичаре који јавно не објаве своју имовину – рекао је Ненадић за „Политику”, наводећи да би „санкције довеле до веће дисциплине међу функционерима у Србији”.

Повратак на почетак

Радном верзијом овог закона предвиђено је да директора Агенције бира Управни одбор овог тела, који ће чинити седам чланова из редова Административног одбора Народне скупштине, владе, Врховног касационог суда, Државне ревизорске институције, Социјално-економског савета, Адвокатске коморе Србије и удружења новинара у Србији. Чланове Управног одбора бираће Народна скупштина. Критичари оваквог предлога наводе да Агенција неће бити независна, јер управо оне институције које би требало да буду предмет сталне контроле предлажу кандидате за Управни одбор Агенције, односно да држава оваквим потезом заправо намерава да укине све до сада постигнуто у борби против корупције.

Према речима Слободана Бељанског, председника Одбора за решавање о сукобу интереса, Закон о Агенцији за борбу против корупције није добро конципиран.

– Агенцијом руководи директор, који ће бити лакше подложан утицајима него колективно тело какво данас постоји у одбору – рекао је он за „Политику” наводећи да је одбор и раније предлагао да се део извештаја о имовини функционера учини доступним јавности.

Иначе, нико од чланова одбора није био позван да учествује у активностима радне групе која је припремила нацрт овог закона. Верица Бараћ, председница Савета за борбу против корупције, сматра да ова чињеница најбоље говори о томе да држава оснивањем Агенције жели да „заустави и оно мало што је померено у борби против корупције у Србији”.

– Не могу постојати институције а да им се не пружи подршка и време да се докажу. Уместо да сe промени закон и Одбору за решавање о сукобу интереса дају већа овлашћења, иде се са причом о Агенцији и најављује укидање одбора. То је због тога што су политички олигарси у Србији увидели да рад одбора не могу тако лако да контролишу. Па када је враћање на почетак нешто побољшало? Са друге стране, Државна ревизорска институција није им ни на крај памети, јер би њеним радом било откривено ко користи ресурсе ове државе у приватне сврхе, ко се вози државним авионима и аутомобилима… Партократија у овој држави једноставно не жели ни тако мало контроле – рекла је Бараћева за „Политику”.

Марко Албуновић

-----------------------------------------------------------

Различите верзије закона о Агенцији

Према речима Слободана Бељанског, нацрт Закона о Агенцији за борбу против корупције у који је он имао увид предвиђа увођење кривичних санкција за онога ко не поднесе извештај, ко не пријави све податке или их лажно прикаже, а предвиђене су казне од шест месеци до пет година затвора. Са друге стране, у радној верзији закона која је објављена на интернет-презентацији Министарства правде оваквих одредаба нема.

Бељански сматра да ће се са усвајањем овог закона „журити” те да ће се он „брзо наћи у скупштинској процедури”, будући да је то било једно од обећања владајућих странака у предизборној кампањи.

-----------------------------------------------------------

Држава троши без контроле

Унија послодаваца Србије (УПС) јуче је оштро осудила најаву укидања Одбора за спречавање сукоба интереса, оценивши да би се тиме практично укинуо и последњи „контролор јавних финансија”, с обзиром на то што Државна ревизорска комисија још не функционише. УПС сматра да је Одбор за спречавање сукоба интереса био једна од ретких установа српског друштва која је отворено износила у јавност „злоупотребе и покушаје нелегалног и нецелисходног расипања јавне имовине и буџетских средстава”.

„Чињеница да је Влада Србије последњи завршни рачун поднела још 2002. године и да не постоји никаква спољна контрола трошења новца из буџета озбиљно забрињава”, наводи УПС.

Танјуг