Зашто је Грк Никас плакао у Турској

Члан грчке екипе за ванредне ситуације Константинос Никас никад неће заборавити своју спасилачку мисију у Турској, која је још у току. Излажући се опасности у провинцији Хатај у насељу Искендерун он је успео да стигне до седмогодишње девојчице и да је изнесе на светло дана. У живот.            

„Када је из тог лома извукао девојчицу Никас је почео да се тресе и бризнуо је у плач. Мала Фатма се својим ручицама грчевито држала око његовог врата гледајући унаоколо. Када се прибрала и она је почела да плаче и да тражи мајку”, забележио је овај срећни расплет истанбулски „Хуријет”.            

И медији у Грчкој поклонили су простор овом догађају. Атински „Катимерини” је открио да то није била случајност: Никасов отац Панагиотис је 1995. године такође спасао једно дете у земљотресу који погодио Грчку. Срећан расплет са малом Фатмом није усамљен. Према писању локалних медија, припадници грчке специјалне екипе за ванредне ситуације (ЕМАК) испод рушевина су извукли још пет заробљених грађана.            

Иако лидери две земље у последње време немају контакте, премијер Киријакос Мицотакис је одмах после тешког земљотреса који је погодио Турску позвао председника Реџепа Тајипа Ердогана и несебично му понудио помоћ.            

„Ово није први пут да земљотреси погађају Грчку и Турску. У тешким ситуацијама као што је ова ми треба да помогнемо једни другима”, рекао је грчки премијер, иако је почетком прошле године председник Ердоган изјавио да „више не жели да види Мицотакиса” зато што у свету (Америци) води кампању против његове земље. Грчки премијер је потврдио да ће Атина бити на челу иницијативе да се у Европској унији у марту одржи донаторска конференција за прикупљање помоћи Турској.            

Поред спасилачких тимова Грчка је у Турску одмах упутила 80 тона хуманитарне помоћи: шаторе, ћебад, кревете, лекове и другу медицинску опрему. Покренута је и акција за прикупљање намирница за угрожено становништво.            

Анкара и Атина већ деценијама не могу нађу заједнички језик у вези с многим отвореним питањима: разграничењем у Егеју и Медитерану, кипарским проблемом, положајем мањина у Турској, односно у Грчкој. Њихови лидери као да још нису у стању да се ослободе бременитог наслеђа прошлости које вуче корене до османске империје. Крајем прошлог века ове земље два пута су биле на ивици оружаног сукоба због спора око тога коме припадају нека ненасељена острвца, стене у источном Егеју.            

Кад су крајем прошлог века земљотреси у кратком размаку погодили две суседне земље, Атина и Анкара су несебично прискочиле једна другој у помоћ. То је довело до побољшања односа, које је иницирао тадашњи министар спољних послова Грчке Јоргос Папандреу, потомак једне од најутицајнијих породица у савременој Грчкој. То су новинари с правом назвали „земљотрес дипломатијом”, пошто је на том таласу једно време дошло до приметног побољшања односа и међусобних посета на највишем нивоу, што је раније годинама било незамисливо. Али у последње време поново је дошло до погоршања, чак и до звецкања оружјем због разграничења у Средоземљу, где су у међувремену пронађене велике резерве нафте и течног гаса. Анкара и непризната држава коју су Турци прогласили на подељеном Кипру кажу да полажу право на то природно благо, што у Атини и Европској унији оспоравају.            

Ипак, неке појединости охрабрују. Поводом најновијег земљотреса у Анадолији угледни „Катимерини” је објавио цртеж на којем пише: „Сви смо ми сада Турци”. А грчка државна телевизија (ЕРТ) после земљотреса у Анадолији једног дана је програм почела популарном турском песмом, бележе медији у Истанбулу.