Оаза на обали Саве

На десној обали Саве, на завршетку Чукаричког рукавца, у близини ушћа Топчидерке за око месец дана требало би да буде отворена нова марина, са тридесетак везова за пловила. Осим места предвиђених за чамце, овде ће се налазити и пристан за путничке и туристичке бродове, а посетиоци ће са реке моћи да виде и мало полуострво које представља минијатурну оазу нетакнуте природе, на само неколико десетина метара низводно од ресторана „Стенка”.

– Неколико чамаца већ је привезано за понтонски мост који смо недавно изградили и надамо се да ће до краја септембра радови бити приведени крају. Највише проблема имали смо са отпадом који смо дуго рашчишћавали из приобаља и са полуострва, у чему су нам помогле и екипе „Чистоће”. Будући да смо до сада уклонили тоне ђубрета, предстоји нам још да почупамо коров са обале, а планирамо и да осветлимо наш део кеја и за наше госте поставимо један шанк изнад воде. Ову акцију покренули смо у сарадњи са Удружењем грађана „Савска оаза”, како ће се и називати нова, савремена марина – открива Милорад Стојковић, из ресторана „Стенка”.

Он каже да ће власницима пловила, чији чамци овде буду привезани, бити обезбеђени и прикључци за струју, воду и телефон, као и тушеви и друге погодности. Стојковића највише забрињава загађење и изливање отпадних вода из Топчидерке које већ деценијама, неколико пута у току године проузрокује масовно тровање животињског света у реци, а кривци остају некажњени. Како тврди, после оваквих еколошких катастрофа, страдају тоне рибе, а низ Саву се шири неподношљив смрад који смета и многим гостима оближњих ресторана.

Ранко Фуштић, председник „Савске оазе” који се од престоничких река, како каже, не одваја од свог детињства најављује да ће чланови удружења уредити и прилаз малом полуострву које назива јединственим природним резерватом на само неколико километара од центра Београда. Он наводи да је ово необично место настало вештачким путем, када су овде превлачени муљ и земља, после чишћења Чукаричког рукавца пре скоро четири деценије.

– Временом је река наносила сав тај материјал на овај спруд, а потом се овде настанио велики број птица. Полуострво је највероватније једно од најгушће насељених станишта корморана у целом току Саве, а осим њих на овом месту живи и велики број дивљих патки и лиски. Овде се окупљају, јер је околина богата рибом, а и ми их често хранимо. Планирамо да од шибља очистимо прилаз полуострву, како би могла да се разгледа његова зелена унутрашњост – најављује Фуштић и нада се да ће суграђани мање прљати савско приобаље, због чега је како каже и његово омиљено полуострво донедавно више личило на депонију, него на оазу.