У Канади без казне због 2,5 грама кокаина или хероина

Од овог месеца је у Британској Колумбији практично дозвољено посед читавих тешких наркотика – кокаина, хероина, крека, метамфетамина. Оне нису званично легализоване, али поседовање „за личну употребу, то јест до 2,5 грама наркотика, неће се кажњавати нити ће се дрога пленити.

Тако је ова западна канадска провинција, где се налази метропола Ванкувер, кренула специфичним путем у борби против илегалног тржишта наркотика.

Како је рекла канадска министарка здравља Каролин Бенет, циљ је само да се смање „стигма и штета, те да провинција има још један инструмент како би окончала криж преминулих због превелике дозе“.

Другим речима, циљ уопште није да се смањи број зависника, него број жртава. Јер ако зависници верују да их друштво није заборавило и презрело, можда ће се обратити за помоћ која би им спасила живот.

Број зависника и жртава је у Канади висок, баш као иу Сједињеним Државама, каже професор Џонатан Колкинс са Универзитета у Питсбургу, стручњак за политику према наркотицима, преноси Дојче веле.

Каже да велики део кривице лежи у великодушном издавању опасних аналгетика: „Веома либерална пракса прописивања таквих лекова против болова који се издају само на рецепт је довела до тога да је много људи постало зависно. Ту је реч о око пет милиона људи у САД, а у Канади је удео подједнако висок.“

Произвођачи лекова су дуго ћутали или умањивали опасност у зависности од „легалних“ опијата. Многи такви пацијенти пређу на хероин или, од пре неколико година, још снажнији фентанил. Од онда се и број особа које су умрле од предозирања по свему судећи повећао неколико пута.

„Сједињене Државе и Канада посегли су за сасвим различитим мерама, али је исход веома сличан“, каже Колкинс.

Ванкуверу има места на којима зависници могу добити чисте шприцеве ​​и друге ствари

Не, још није било већих покушаја са политиком „безбеднијег снабдевања“ – то значи да зависници не добијају лекове као замену за дрогу, већ да добијају праве наркотике уз државни надзор. И то се однедавно покушава на неколико места у Канади. Циљ је да тако барем наркотици буду чисти, а не да их криминалци разблажују разним опасним материјама не би ли зарадили више.

Исто тако је трагична чињеница да је политика „чистих улица“ и „рата против дроге“ управо грандиозно – пропала. То није мишљење тек појединих стручњака. И Глобална комисија за политику према дрогама, састављена од угледних политичара, предузетника и бораца за људска права још у првом извештају 2011. писала да се веровало како се „оштрим мерама прогона свих који учествују у производњи, дистрибуцији и потрошњи наркотика“ може створити „свет“. без наркотика“.

„У пракси је глобално илегално тржиште наркотика које је највећим делом под надзором организованог криминала, у том раздобљу драматично нарасло“, наводи се у закључку.

Свака мера државе против наркотика додуше значи већи ризик за криминалце, али и већу цену дроге и већу зараду криминалаца све до безумних богатстава. Је ли онда потпуна легализација решење барем у борби против криминалаца?

На то многи тешко могу пристати већ и јер се показало да је превише једноставан приступ аналгетицима довео до застрашујућег пораста броја зависника. А лечење већ и од алкохола је у многим земљама проблем с којим се не може изаћи на крај.

Стручњаци зато мисле да је једино решење средњег пута између потпуне забране и потпуне дозволе наркотика, било да је реч о овом експерименту у Канади или о државној дистрибуцији.