Дендијас и Чавушоглу заједно обишли разорена подручја

Од нашег дописника

Атина – Шефови дипломатије Грчке и Турске, Никос Дендијас и Мевлут Чавушоглу заједно на месту катастрофалног земљотреса. Срдачан дочек, загрљај подршке, стисак руке, речи захвалности за подршку у драматичном тренутку, али и доза уздржаности, јер добросуседство је једно, а сложени политички односи, вишегодишње историјско ривалство – нешто сасвим друго.

Међутим, Дендијас је први европски званичник који је посетио Турску после катастрофе, рекавши да би више волео да долази у неко друго време, не у најдраматичнијим тренуцима за суседни народ и да, како су се сагласила оба министра, „нису потребне несреће да би се побољшали међусобни односи”.

Грчка је међу првим земљама која је већ у првим сатима упутила спасилачке екипе које су из рушевина извукле више преживелих и послала 80 тона хуманитарне помоћи, земља која је изразила спремност да и даље помаже јер, како је то одмах после трагичне вести рекао премијер Киријакос Мицотакис: „Грци и Турци су пријатељи! Међу нама могу да постоје неслагања на политичком нивоу, али то нема везе са народом и да је у условима кризе важно да коначно схватимо да смо суседи, да морамо једни другима помагати у невољи.”

После заједничког обиласка порушених градова, турски министар Чавушоглу је упутио речи захвалности за ефикасност грчког спасилачког тима који је из рушевина извукао више настрадалих и нагласио да се у овим тешким тренуцима виде и потврђују добросуседски односи, солидарност и подршка грчког и турског народа. Чавушоглу је и подсетио на велики земљотрес 1999. године, који је погодио обе земље које су у том тренутку једна другој похитале у помоћ. „Важно је да једни другима помажемо онда када нам је тешко, не треба чекати катастрофе да би се поправили наши односи. Надам се да ћемо наставити са напорима да наше несугласице решимо уз помоћ дијалога”, изјавио је Чавушоглу на конференцији за новинаре захваљујући овог пута грчком народу, али и влади.

Да ли треба веровати у „дипломатију земљотреса”, надати се бољитку у односу Атине и Анкаре, смањењу провокација, ескалација реторике са стране турског председника Ердогана, да ли у  последњим изјавама треба видети позитивне импулсе? Ово су неизбежна питања на које одговор треба очекивати тек после избора у Турској, који ће за председника у склопу трагичног земљотреса бити велики притисак, јер непрекидно стварање климе у народу да су Грци непријатељи сада добија другу димензију, јер су управо они суседи који су притекли у помоћ. Не треба очекивати да ће се се ствари у односима брзо мењати, да ће нестати теорије о „Плавој домовини”, али би требало рачунати бар на деескалацију у односима. Такозвана „дипломатија земљотреса” дала је резултате после трагичних потреса у обе земље 1999. јер је, рецимо, Грчка скинула вето на почетак преговора о уласку Турске у ЕУ, отпочео је дијалог 2023. „Дипломатија земљотреса” се одвија у другачијим условима и највише помака требало ви очекивати кроз деескалацију затегнутости, дакле, без неких непредвиђених потеза бар до избора који су на прагу у обе земље.

После тога, можда треба очекивати позитивне импулсе, америчку и европску иницијативу у вези са енергетиком, односно комплексније потезе у вези са регулисањем ситуације у источном Средоземљу, што би се, вероватно, одразило и на грчко-турске односе, али и кипарски проблем.