Dendijas i Čavušoglu zajedno obišli razorena područja

Od našeg dopisnika

Atina – Šefovi diplomatije Grčke i Turske, Nikos Dendijas i Mevlut Čavušoglu zajedno na mestu katastrofalnog zemljotresa. Srdačan doček, zagrljaj podrške, stisak ruke, reči zahvalnosti za podršku u dramatičnom trenutku, ali i doza uzdržanosti, jer dobrosusedstvo je jedno, a složeni politički odnosi, višegodišnje istorijsko rivalstvo – nešto sasvim drugo.

Međutim, Dendijas je prvi evropski zvaničnik koji je posetio Tursku posle katastrofe, rekavši da bi više voleo da dolazi u neko drugo vreme, ne u najdramatičnijim trenucima za susedni narod i da, kako su se saglasila oba ministra, „nisu potrebne nesreće da bi se poboljšali međusobni odnosi”.

Grčka je među prvim zemljama koja je već u prvim satima uputila spasilačke ekipe koje su iz ruševina izvukle više preživelih i poslala 80 tona humanitarne pomoći, zemlja koja je izrazila spremnost da i dalje pomaže jer, kako je to odmah posle tragične vesti rekao premijer Kirijakos Micotakis: „Grci i Turci su prijatelji! Među nama mogu da postoje neslaganja na političkom nivou, ali to nema veze sa narodom i da je u uslovima krize važno da konačno shvatimo da smo susedi, da moramo jedni drugima pomagati u nevolji.”

Posle zajedničkog obilaska porušenih gradova, turski ministar Čavušoglu je uputio reči zahvalnosti za efikasnost grčkog spasilačkog tima koji je iz ruševina izvukao više nastradalih i naglasio da se u ovim teškim trenucima vide i potvrđuju dobrosusedski odnosi, solidarnost i podrška grčkog i turskog naroda. Čavušoglu je i podsetio na veliki zemljotres 1999. godine, koji je pogodio obe zemlje koje su u tom trenutku jedna drugoj pohitale u pomoć. „Važno je da jedni drugima pomažemo onda kada nam je teško, ne treba čekati katastrofe da bi se popravili naši odnosi. Nadam se da ćemo nastaviti sa naporima da naše nesuglasice rešimo uz pomoć dijaloga”, izjavio je Čavušoglu na konferenciji za novinare zahvaljujući ovog puta grčkom narodu, ali i vladi.

Da li treba verovati u „diplomatiju zemljotresa”, nadati se boljitku u odnosu Atine i Ankare, smanjenju provokacija, eskalacija retorike sa strane turskog predsednika Erdogana, da li u  poslednjim izjavama treba videti pozitivne impulse? Ovo su neizbežna pitanja na koje odgovor treba očekivati tek posle izbora u Turskoj, koji će za predsednika u sklopu tragičnog zemljotresa biti veliki pritisak, jer neprekidno stvaranje klime u narodu da su Grci neprijatelji sada dobija drugu dimenziju, jer su upravo oni susedi koji su pritekli u pomoć. Ne treba očekivati da će se se stvari u odnosima brzo menjati, da će nestati teorije o „Plavoj domovini”, ali bi trebalo računati bar na deeskalaciju u odnosima. Takozvana „diplomatija zemljotresa” dala je rezultate posle tragičnih potresa u obe zemlje 1999. jer je, recimo, Grčka skinula veto na početak pregovora o ulasku Turske u EU, otpočeo je dijalog 2023. „Diplomatija zemljotresa” se odvija u drugačijim uslovima i najviše pomaka trebalo vi očekivati kroz deeskalaciju zategnutosti, dakle, bez nekih nepredviđenih poteza bar do izbora koji su na pragu u obe zemlje.

Posle toga, možda treba očekivati pozitivne impulse, američku i evropsku inicijativu u vezi sa energetikom, odnosno kompleksnije poteze u vezi sa regulisanjem situacije u istočnom Sredozemlju, što bi se, verovatno, odrazilo i na grčko-turske odnose, ali i kiparski problem.