Уторак, 28.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Систем „е-наука” скраћује научним институтима пут до акредитације

Систем „е-наука” скраћује научним институтима пут до акредитације
(Фото: Институт за хигијену и технологију меса)

Министарство науке, технолошког развоја и иновација покренуло је део информационог система „е-наука”, који треба да унапреди, односно дигитализује административно пословање научноистраживачких организација. Ову обједињену националну платформу научноистраживачке делатности покренули су у сарадњи  са Канцеларијом за информационе технологије и електронску управу, уз пуну подршку кабинета председнице Владе Републике Србије. Засад је путем „е-науке” научницима и истраживачким установама омогућено електронско подношење захтева за акредитацију научноистраживачке делатности, која је интегрисана у оквиру административног подсистема ИС „е-наука”.

Претходно су спроведена и два административна подсистема у оквиру „е-науке” – Регистар истраживача и Регистар научноистраживачких организација. У њима се на једном месту налазе подаци о научницима и акредитованим научноистраживачким организацијама у Републици Србији. Предност при административном обављању послова је и што оба ова регистра аутоматски преузимају потребне податке из других званичних државних спискова као што су Централни регистар становништва и Централни регистар обавезног социјалног осигурања. У Министарству науке подвлаче да је то потпуна новина у односу на претходне системе и да „е-наука”, такође, има и техничке предуслове за сигурну електронску размену података са другим регистрима и информационим системима државних органа, што ће омогућити даље аутоматизације пословања, које су у плану.

– Поред увођења електронског пословања кроз дигитализацију административних послова у науци, један од крајњих циљева овог пројекта, од суштинског значаја за научну заједницу и напредак друштва у целини, јесте да рад научноистраживачких организација, али и појединачни доприноси истраживача постану значајно видљивији домаћој и међународној јавности. То ће допринети даљем јачању међуинституционалне сарадње на националном нивоу, међународне научне сарадње, али и испуњавању друштвене мисије кроз померање границе знања. Зато интензивно спроводимо финалне активности за успостављање јавног портала „е-наука”, који се темељи на принципима отворене науке – наглашавају у Министарству науке.

Додају да „е-наука” функционише помоћу софтверских решења развијених у Србији, а да ће спровођење електронских акредитација научноистраживачких организација донети мерљиве, конкретне предности на више нивоа. Оне су врло битне због штедње времена потребног за одржавање података о истраживачима за неких 30 одсто у односу на претходни систем. Истовремено, штеди се време запослених у научноистраживачкој организацији за припрему захтева за акредитацију научноистраживачке делатности, која ће сада по захтеву просечно износити око 15 радних сати – што је око 200 радних сати годишње смањеног ангажовања секретара и чланова надлежног тела у министарству које спроводи поступак акредитације. Није мање важно, а добро је знати да ће се захваљујући овом новитету користити око 100.000 листова папира мање на годишњем нивоу и тиме сачувати најмање 10 стабала.

Дигитализоваће и избор у научна звања

Крајњи резултат пуне функционалности информационог система „е-наука” биће да обједини целокупну научну продукцију на једном месту и омогући вредновање истраживачких резултата свих установа. Новим системом биће успостављени Регистар научноистраживачких организација, Регистар истраживача, Регистар научноистраживачке опреме и уведене организоване збирке научних резултата, кажу у Министарству науке.

Тако ће индивидуални рад научника, али и института и осталих истраживачких организација постати значајно видљивији домаћој и међународној јавности, што је посебно важно за развој научне интернационалне сарадње и померање границе знања. Подаци у „е-науци” биће прибављани из административних извора, што ће додатно подићи ниво њихове поузданости и тачности.

– Успостављање јавног портала „е-наука", који ће интегрисати податке из административних подсистема о истраживачима, научноистраживачким организацијама и комплетној научној продукцији, односно научним резултатима и другим доприносима истраживачке заједнице у Републици Србији, а у складу са принципима отворене науке, у завршној је фази. Од 1. фебруара доступно је коришћење апликације за дигитални поступак акредитације научноистраживачких организација, а од 15. фебруара биће омогућен и и електронски избор у научна звања истраживача – открива за „Политику” министарка Јелена Беговић.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sтарая пластинка
NEMA otvorene nauke i besplatnog ručka - poručuju sa zapada već nekoliko decenija. O čemu se radi - saznaćemo kasnije.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.