Оставински поступак у три временске зоне

Тамара Кенворди је једна од око 185.000 адвоката у Њујорку, али за нас у Србији је јединствена: родила се у Београду, одрасла и завршила Филолошки факултет као Тамара Маринковић, а сада има своју адвокатску канцеларију у Петој авенији на Менхетну, у центру Велике јабуке. Може да заступа клијенте у држави Њујорк, али и у другим савезним државама САД.

Била је једна од првих адвокатица којима је дозвољено да се појаве у судници „на даљину”, чак пет година пре него што је пандемија вируса коронe наметнула „онлајн” суђења.

– Било је то 2015. године. Нисам могла лично да одем у суд у Њу Џерсију јер сам тада добила треће дете, a заступала сам једну нашу жену у осетљивој бракоразводној парници, где је психолошка подршка адвоката веома важна. Будући да адвокати из једне државе САД могу да се појаве у суду друге савезне државе само заједно са адвокатом из те државе, који познаје локалне законе, у овом случају је колега из Њу Џерсија био лично присутан, а ја сам замолила судију да ми дозволи да се у судници појавим телефонским путем. Рекли су ми да их никада нико то није питао до тада, али сам, ипак, уз одобрење суда, била у судници на спикерфону, док је беба спавала у мом наручју. Сада мислим да је то суђење билo претеча суђења на даљину које је започело 2020. године – каже Тамара Кенворди у разговору за „Политику”.

Док није почела пандемија у САД је било обавезно физичко присуство адвоката у суду. За време пандемије потпуно се прешло на онлајн суђења и рочишта, а сада се примењује мешовити, односно хибридни модел – некад суд тражи да се адвокат појави физички у суду, а некад се све одради онлајн. О томе је адвокатица говорила недавно када је дошла у Београд, обишла родитеље и брата, а онда отпутовала у Банско у Бугарској као предавач на међународном правном конгресу који је организовала „Кец група”.

– Мислим да је најбоље да тако и остане, да се комбинују суђења уживо и онлајн, јер се штеди и време и новац. Клијенти би онда плаћали само правне услуге адвоката, али не и њихове путне трошкове, којих не би ни било. Да бих се појавила уживо у суду на Аљасци на неких сат времена, требало би да проведем око 20 сати у авиону и пређем 14.000 километара од Њујорка до Аљаске  и назад. Клијент плаћа трошкове мог авионског превоза и дводневног смештаја и хране, који би укупно износили око хиљаду и по долара. Са онлајн суђењем тај трошак је  – нула долара и нула сати проведених у путу. Судови раније нису били технички опремљени за онлајн суђења, али је ковид учинио да се створе сви услови за то. Једина мана онлајн процедура је што не можете увек добро да видите говор тела и израз лица сведока, тако да се сада прича о томе да суђења буду уживо, а да рочишта или друге судске процедуре и процеси који претходе суђењу буду онлајн – каже Тамара Кенворди.

Још једна предност онлајн процедура је да сада може у девет сати ујутру преко компјутера да оде на рочиште у Бруклин, у 10  сати у Чикагу, у 11 у Аризони, а у 12 у Калифорнији. И све то из своје канцеларије или од куће.

– У једном оставинском поступку, који је вођен неколико година пре пандемије нисмо могли лако да пронађемо сведоке у САД о родбинским везама оставиоца који је живео на Менхетну. Међутим, успели смо да нађемо сведоке у Србији и Аустралији. Уместо да долазе у Њујорк и плаћају авио-карте, визе, смештај и храну за неколико дана да би сведочили по пола сата или сат, замолила сам судију да им омогући сведочење путем „скајпа”, а све се одвијало у исто време са учесницима из три различите временске зоне. У Њујорку су били јутарњи сати, у Србији поподне, а у Аустралији ноћ. Суд је утврдио ко су најближи живи сродници, па је део наследства отишао у Србију, а  део у Аустралију – прича адвокатица Кенворди.

Да је судија одбила тај захтев, онда би сведок из Србије морао да проведе 16 сати у авиону и плати око 2.500 долара за пут и друге трошкове, а сведока из Аустралије би то коштало најмање 4.500 долара и морао би да проведе 48 сати у авиону. Судија је имала разумевања и тако су успели да уштеде новац и време.

Необично је што разговор са нашом саговорницом водимо путем „вајбера”, на српском језику, а притом се упознајемо са мрежом судова у Великој јабуци и америчком судском терминологијом. Свака од пет општина највећег града САД има посебан оставински суд, као и друге врсте судова, док држава Њујорк има 62 области и свака од њих судове разних надлежности. Постоје државни и федерални, грађански и кривични судови.

Најтраженији и најскупљи адвокати су управо на Менхетну, где су и најбројнији, али и ту постоје разлике. Адвокатске сатнице се крећу од неколико стотина долара до преко хиљаду долара. Поред сатнице, наплаћују се судски и други трошкови.

– Сваки адвокат има своју сатницу. Не постоји јединствена тарифа. Некада се договори и плаћање на проценат, на пример трећина од добијене одштете – објаснила нам је Тамара Кенворди.

Адвокатуром у Њујорку бави се 17 година. Каже да је „адвокат опште праксе”. Између осталог, ради парнице, оставине, пословне и уговоре о купопродаји некретнина и колективне тужбе, које се већином односе на повреду права из радног односа, када радник тужи једног послодавца у име веће оштећене групе радника. Слично као код нас, догађа се да парнице трају годинама, јер једна страна одуговлачи процес и „загорчава живот” другој страни. Неки судови и судије су бржи, неки спорији.

Адвокат има право да телефонским позивом замоли службенике да погледају предмет који се дуго не решава. Ако је ствар заиста из неког разлога врло хитна, онда се даје изјава под заклетвом да је решење предмета хитно и разлог хитности. Могуће су и писане ургенције, али то не треба радити превише често, већ је потребна одмереност, како се не би створио утисак притиска на суд.

Тамара је као млада Београђанка, после завршене Треће београдске гимназије и енглеског језика на Филолошком факултету, отишла 2000. године у Њујорк да усаврши знање језика. Тамо је упознала супруга, америчког архитекту. Добили су две ћерке и сина. Завршила је и правне науке у Њујорку. На основу онога што нам је рекла, у САД са правним факултетом другачије стиже до посла него у Србији.

–  Када овде завршите факултет и положите правосудни испит, одмах после тога можете бити примљени у адвокатску комору и отворити своју канцеларију. Ја сам дипломирала у мају 2005, а онда сам имала интензивне припреме за правосудни испит, које су веома добро и плански организоване, па сам већ у јулу полагала. На резултате се чека неколико месеци. Тек у новембру сам обавештена да сам положила. Након тога следи папирологија и додатна процедура, па сам у априлу следеће године била примљена у адвокатску комору државе Њујорк. Тада сам родила прву ћерку, која је била присутна на церемонији полагања заклетве. Сматрала сам да прво морам стећи практично искуство и учити од старијих пре него што отворим своју адвокатску канцеларију. За време студија сам радила медијације на суду кроз такозвану правну клинику, а била сам и у Федералном суду за међународну трговину – прича Тамара Кенворди.

Пријавила се да волонтира код чувеног америчког судије Николаса Цукаласа и била је примљена. Колико зна, била је једина његова сарадница која није пореклом из Грчке. Судско обезбеђење то није знало па су је често поздрављали на грчком језику, јер су знали неколико израза на грчком, али им је објаснила да је она из Србије, па су научили неколико речи на српском. Рекла им је да су обе земље на Балканском полуострву и да су веома блиске, али су им језици различити.

Адвокат-робот није положио правосудни испит

Иако је било планирано да од фебруара у Њујорку робот заступа окривљене за лакше саобраћајне прекршаје, такав правосудни експеримент је отказан. Адвокатске коморе из читаве Америке побуниле су се против тога да робот буде у судници. Ма колико била висока његова вештачка интелигенција, он нема положен правосудни испит, није адвокат, па према томе не може бити ни члан адвокатске коморе и заступати клијенте пред правосудним органима, каже Тамара Кенворди.

Мућке око наследства

–  Људе у Србији, а и у региону, често контактирају банке из Европе и компаније које истражују породично стабло и траже наследнике. Нуде им да их заступају у САД, а то није могуће јер нису амерички адвокати. Често им траже велики проценат а не дају праве или потпуне информације о наследству. На пример, траже трећину новца, а крију да наследство вреди милион долара. Претпостављам да имају разрађен систем о томе  како да сазнају за оставине у Америци. Људи би требало да воде рачуна и да контактирају само америчке адвокате, са којима се потписује уговор о заступању, где се све прецизира до детаља, а не да потписују пуномоћје којим се дају неограничена права адвокату – објашњава адвокатица Кенворди.