Ostavinski postupak u tri vremenske zone

Tamara Kenvordi je jedna od oko 185.000 advokata u Njujorku, ali za nas u Srbiji je jedinstvena: rodila se u Beogradu, odrasla i završila Filološki fakultet kao Tamara Marinković, a sada ima svoju advokatsku kancelariju u Petoj aveniji na Menhetnu, u centru Velike jabuke. Može da zastupa klijente u državi Njujork, ali i u drugim saveznim državama SAD.

Bila je jedna od prvih advokatica kojima je dozvoljeno da se pojave u sudnici „na daljinu”, čak pet godina pre nego što je pandemija virusa korone nametnula „onlajn” suđenja.

– Bilo je to 2015. godine. Nisam mogla lično da odem u sud u Nju Džersiju jer sam tada dobila treće dete, a zastupala sam jednu našu ženu u osetljivoj brakorazvodnoj parnici, gde je psihološka podrška advokata veoma važna. Budući da advokati iz jedne države SAD mogu da se pojave u sudu druge savezne države samo zajedno sa advokatom iz te države, koji poznaje lokalne zakone, u ovom slučaju je kolega iz Nju Džersija bio lično prisutan, a ja sam zamolila sudiju da mi dozvoli da se u sudnici pojavim telefonskim putem. Rekli su mi da ih nikada niko to nije pitao do tada, ali sam, ipak, uz odobrenje suda, bila u sudnici na spikerfonu, dok je beba spavala u mom naručju. Sada mislim da je to suđenje bilo preteča suđenja na daljinu koje je započelo 2020. godine – kaže Tamara Kenvordi u razgovoru za „Politiku”.

Dok nije počela pandemija u SAD je bilo obavezno fizičko prisustvo advokata u sudu. Za vreme pandemije potpuno se prešlo na onlajn suđenja i ročišta, a sada se primenjuje mešoviti, odnosno hibridni model – nekad sud traži da se advokat pojavi fizički u sudu, a nekad se sve odradi onlajn. O tome je advokatica govorila nedavno kada je došla u Beograd, obišla roditelje i brata, a onda otputovala u Bansko u Bugarskoj kao predavač na međunarodnom pravnom kongresu koji je organizovala „Kec grupa”.

– Mislim da je najbolje da tako i ostane, da se kombinuju suđenja uživo i onlajn, jer se štedi i vreme i novac. Klijenti bi onda plaćali samo pravne usluge advokata, ali ne i njihove putne troškove, kojih ne bi ni bilo. Da bih se pojavila uživo u sudu na Aljasci na nekih sat vremena, trebalo bi da provedem oko 20 sati u avionu i pređem 14.000 kilometara od Njujorka do Aljaske  i nazad. Klijent plaća troškove mog avionskog prevoza i dvodnevnog smeštaja i hrane, koji bi ukupno iznosili oko hiljadu i po dolara. Sa onlajn suđenjem taj trošak je  – nula dolara i nula sati provedenih u putu. Sudovi ranije nisu bili tehnički opremljeni za onlajn suđenja, ali je kovid učinio da se stvore svi uslovi za to. Jedina mana onlajn procedura je što ne možete uvek dobro da vidite govor tela i izraz lica svedoka, tako da se sada priča o tome da suđenja budu uživo, a da ročišta ili druge sudske procedure i procesi koji prethode suđenju budu onlajn – kaže Tamara Kenvordi.

Još jedna prednost onlajn procedura je da sada može u devet sati ujutru preko kompjutera da ode na ročište u Bruklin, u 10  sati u Čikagu, u 11 u Arizoni, a u 12 u Kaliforniji. I sve to iz svoje kancelarije ili od kuće.

– U jednom ostavinskom postupku, koji je vođen nekoliko godina pre pandemije nismo mogli lako da pronađemo svedoke u SAD o rodbinskim vezama ostavioca koji je živeo na Menhetnu. Međutim, uspeli smo da nađemo svedoke u Srbiji i Australiji. Umesto da dolaze u Njujork i plaćaju avio-karte, vize, smeštaj i hranu za nekoliko dana da bi svedočili po pola sata ili sat, zamolila sam sudiju da im omogući svedočenje putem „skajpa”, a sve se odvijalo u isto vreme sa učesnicima iz tri različite vremenske zone. U Njujorku su bili jutarnji sati, u Srbiji popodne, a u Australiji noć. Sud je utvrdio ko su najbliži živi srodnici, pa je deo nasledstva otišao u Srbiju, a  deo u Australiju – priča advokatica Kenvordi.

Da je sudija odbila taj zahtev, onda bi svedok iz Srbije morao da provede 16 sati u avionu i plati oko 2.500 dolara za put i druge troškove, a svedoka iz Australije bi to koštalo najmanje 4.500 dolara i morao bi da provede 48 sati u avionu. Sudija je imala razumevanja i tako su uspeli da uštede novac i vreme.

Neobično je što razgovor sa našom sagovornicom vodimo putem „vajbera”, na srpskom jeziku, a pritom se upoznajemo sa mrežom sudova u Velikoj jabuci i američkom sudskom terminologijom. Svaka od pet opština najvećeg grada SAD ima poseban ostavinski sud, kao i druge vrste sudova, dok država Njujork ima 62 oblasti i svaka od njih sudove raznih nadležnosti. Postoje državni i federalni, građanski i krivični sudovi.

Najtraženiji i najskuplji advokati su upravo na Menhetnu, gde su i najbrojniji, ali i tu postoje razlike. Advokatske satnice se kreću od nekoliko stotina dolara do preko hiljadu dolara. Pored satnice, naplaćuju se sudski i drugi troškovi.

– Svaki advokat ima svoju satnicu. Ne postoji jedinstvena tarifa. Nekada se dogovori i plaćanje na procenat, na primer trećina od dobijene odštete – objasnila nam je Tamara Kenvordi.

Advokaturom u Njujorku bavi se 17 godina. Kaže da je „advokat opšte prakse”. Između ostalog, radi parnice, ostavine, poslovne i ugovore o kupoprodaji nekretnina i kolektivne tužbe, koje se većinom odnose na povredu prava iz radnog odnosa, kada radnik tuži jednog poslodavca u ime veće oštećene grupe radnika. Slično kao kod nas, događa se da parnice traju godinama, jer jedna strana odugovlači proces i „zagorčava život” drugoj strani. Neki sudovi i sudije su brži, neki sporiji.

Advokat ima pravo da telefonskim pozivom zamoli službenike da pogledaju predmet koji se dugo ne rešava. Ako je stvar zaista iz nekog razloga vrlo hitna, onda se daje izjava pod zakletvom da je rešenje predmeta hitno i razlog hitnosti. Moguće su i pisane urgencije, ali to ne treba raditi previše često, već je potrebna odmerenost, kako se ne bi stvorio utisak pritiska na sud.

Tamara je kao mlada Beograđanka, posle završene Treće beogradske gimnazije i engleskog jezika na Filološkom fakultetu, otišla 2000. godine u Njujork da usavrši znanje jezika. Tamo je upoznala supruga, američkog arhitektu. Dobili su dve ćerke i sina. Završila je i pravne nauke u Njujorku. Na osnovu onoga što nam je rekla, u SAD sa pravnim fakultetom drugačije stiže do posla nego u Srbiji.

–  Kada ovde završite fakultet i položite pravosudni ispit, odmah posle toga možete biti primljeni u advokatsku komoru i otvoriti svoju kancelariju. Ja sam diplomirala u maju 2005, a onda sam imala intenzivne pripreme za pravosudni ispit, koje su veoma dobro i planski organizovane, pa sam već u julu polagala. Na rezultate se čeka nekoliko meseci. Tek u novembru sam obaveštena da sam položila. Nakon toga sledi papirologija i dodatna procedura, pa sam u aprilu sledeće godine bila primljena u advokatsku komoru države Njujork. Tada sam rodila prvu ćerku, koja je bila prisutna na ceremoniji polaganja zakletve. Smatrala sam da prvo moram steći praktično iskustvo i učiti od starijih pre nego što otvorim svoju advokatsku kancelariju. Za vreme studija sam radila medijacije na sudu kroz takozvanu pravnu kliniku, a bila sam i u Federalnom sudu za međunarodnu trgovinu – priča Tamara Kenvordi.

Prijavila se da volontira kod čuvenog američkog sudije Nikolasa Cukalasa i bila je primljena. Koliko zna, bila je jedina njegova saradnica koja nije poreklom iz Grčke. Sudsko obezbeđenje to nije znalo pa su je često pozdravljali na grčkom jeziku, jer su znali nekoliko izraza na grčkom, ali im je objasnila da je ona iz Srbije, pa su naučili nekoliko reči na srpskom. Rekla im je da su obe zemlje na Balkanskom poluostrvu i da su veoma bliske, ali su im jezici različiti.

Advokat-robot nije položio pravosudni ispit

Iako je bilo planirano da od februara u Njujorku robot zastupa okrivljene za lakše saobraćajne prekršaje, takav pravosudni eksperiment je otkazan. Advokatske komore iz čitave Amerike pobunile su se protiv toga da robot bude u sudnici. Ma koliko bila visoka njegova veštačka inteligencija, on nema položen pravosudni ispit, nije advokat, pa prema tome ne može biti ni član advokatske komore i zastupati klijente pred pravosudnim organima, kaže Tamara Kenvordi.

Mućke oko nasledstva

–  Ljude u Srbiji, a i u regionu, često kontaktiraju banke iz Evrope i kompanije koje istražuju porodično stablo i traže naslednike. Nude im da ih zastupaju u SAD, a to nije moguće jer nisu američki advokati. Često im traže veliki procenat a ne daju prave ili potpune informacije o nasledstvu. Na primer, traže trećinu novca, a kriju da nasledstvo vredi milion dolara. Pretpostavljam da imaju razrađen sistem o tome  kako da saznaju za ostavine u Americi. Ljudi bi trebalo da vode računa i da kontaktiraju samo američke advokate, sa kojima se potpisuje ugovor o zastupanju, gde se sve precizira do detalja, a ne da potpisuju punomoćje kojim se daju neograničena prava advokatu – objašnjava advokatica Kenvordi.