Свечана седница Матице српске у знаку кнеза Михаила

Нови Сад – Матица српска која је пре 197 година основана у Пешти, одржаће на тај дан, 16. фебруара, традиционалну свечану седницу у Новом Саду. Најављен је програм који у свечаној сали здања у Улици Матице српске 1 почиње у 19 сати. Беседиће проф. др Игор Борозан на тему „Уметност и пропаганда: кнез Михаило Обреновић и његово доба“, поводом 200-годишњице рођења овог српског владара.

Традиционално се на свечаној седници уручује Змајева награда Матице српске, за коју овде кажу да је најстарија књижевна награда на целом српском културном простору, старија и од НИН-ове. Додељује се од 1953. године, а њен последњи у низу носилац јесте песник Миодраг Раичевић. Тиме му најстарија српска књижевна, културна и научна институција одаје признање за збирку „О стварима које је Хомер пропустио“, објављену у прошлој, 2022. години, у издању „Граматика“.

„То је необичан спој, предрагоцен и редак спој, онога што је најгушћа меланхолија, осећање близине смрти, пролазности, успомена на драге људе који више нису ту и њихове сене које су присутне, с једне стране, и један невероватан хумор који прати сваку песму“, изјавио је академик Јован Делић, председник жирија Змајеве награде на конференцији за новинаре одржаној након одлуке о новом добитнику.

Професор др Делић, дописни члан САНУ, говориће на свечаној седници о награђеној књизи, а стихове ће казивати драмски уметник Југослав Крајнов.

Српска поезија има будућност и талентиване нараштаје, судећи по лањској продукцији коју су у жирији доживели као обимну и изненађујуће квалитетну. Од четрдесетак одабраних књига, са поетичким и генерацијским распоном, девет је ушло у ужи избор, а три у најужи. Уз Раичевићеву књугу, истакнуте су две: „Кад бих био златна греда“ Емсуре Хамзић и „Боли, боли ме јако“ Анђелка Анђушића.

Члан жирија, песник Иван Негришорац (председник Матице проф. др Драган Станић), казао је да се уочавају млађи гласови, попут Снежане Николић, као и да су то вероватно неки будући кандидати Змајеве награде. „Сваке године смо откривали по некога“, казао је он.

 – Ове године је проблем био, како је напоменуо, то што су издавачи били „доста индолентни“ да проследе књиге на увид, па су се чланови жирија „сналазили, чак копирали“ књигу да би имали увид. „Мој став је био да треба да сагледамо целу годишњу продукцију“, истакао је.

Петочлани жири је овог пута одлучивао без Ђорђа Сладоја који се повукао, како је рекао председник тог тела др Делић, због сукоба интереса.