Укидањем конверзије земљишта уз накнаду, могло би да се сагради 15 милиона квадрата

 Према проценама Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре на око 5.000 локација, на којима се не гради већ 13 година због нерешеног питања конверзије, могло би у просеку да се сагради око 3.000 квадрата на свакој локацији, речено је Танјугу у министарству.

 То значи да би укидањем конверзије у Србији могло да се сагради око 15 милиона квадрата. Јавна расправа о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи траје до 20. фебруара, а нацрт измена и допуна предвиђа укидање конверзије права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду.

У МГСИ очекују да ће укидање конверзије уз накнаду донети милијарде евра инвестиција. Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић рекао је за Новости да би се у државну касу слиле милијарде евра и оживело тржиште некретнина ако би се донела одлука о укидању конверзије уз накнаду.

Просечно се у Србији улаже 700 евра по метру квадратном, што значи да би се укидањем конверзије уз наплату у српску грађевинску индустрију слило 10,5 милијарди евра. Ако се зна да је просечна цена квадрата у продаји у нашој земљи око 1.500 евра по квадрату, то значи да би промет некретнина које би биле изграђене на локацијама на којима се не гради због конверзије уз наплату достигла вредност до 22,5 милијарди евра.

 Инвеститори би зарадили око 12 милијарди евра које би биле уложене у друге пројекте, а држава би кроз порез на добит зарадила 1,2 милијарде евра. Осим пореза на добит, држава би зарадила на порезу на први пренос (10 одсто), од чега би могла да заради до 2,25 милијарди евра као и на годишњи порез на имовину који износи 0,3 процента, а доноси држави приход од 675 милиона евра.

 У Министарству грађевинарства кажу да је приближан број новозапослених по метру квадратном око 0,02 што значи посао за око 300.000 људи ако се активирају све локације. Како је просечна нето плата у грађевини око 900 евра, то би донело месечно 270 милиона евра и порезе и доприносе држави у износу од 175 милиона европских новчаница. Јединице локалне самоуправе на чијој територији ће се градити могу да очекују да кроз цену накнаде за уређење градског грађевинског земљишта зараде 11,25 милиона евра.

 Градови и општине би највећу зараду остварили на наплаћивању пореза на имовину за новоизграђених 15 милиона квадрата, као и од пореза на пренос апсолутних права што су изворни приходи локалне самоуправе. Министар Весић каже да је Република Србија од 2010. до 2022. године зарадила од наплате конверзије земљишта уз накнаду 3,64 милијарде динара или 31,15 милиона евра. То је, према Весићевим речима, мало мање од 2,4 милиона евра годишње.

„Зато је моје питање незналицама које би да зауставе развој Србије, а које сада шире лажи и нестине да ће Србија да остане без милијарди евра ако укине конверзију уз накнаду, зашто те милијарде евра нису наплатили ових 13 година? Имали су прилику, а наплаћивали су мање од 2,4 милиона евра годишње.

Управо у укидању конверзије уз накнаду леже милијарде евра прихода за буџет Србије. Никада нећу подржати било који институт који не доноси приходе у буџет, а кочи развој земље и онемогућава да се изгради 15 милиона квадрата што би довело до смањења потражње за становима, а самим тим и до смањења цена станова”, рекао је Весић.

Подсетио је да Уставни суд Србије није забранио да се накнада укине за спорно земљиште и критике да се на овај начин поклања државно земљиште онима који већ имају највише новца одбацио као паушалне. Весић је додао да те критике износе они који не знају ништа о развоју државе.