Европу енергетска криза кошта 800 милијарди евра

Брисел — Европа је од прошле јесени издвојила скоро 800 милијарди евра за санацију текуће енергетске кризе, саопштио је јуче европски  истраживачки институт „ Бројгел” са седиштем у Бриселу, известио је портал „ Еурактив”. Брисел и чланице ЕУ су након одлуке да фазно смање, а затим и прекину снабдевање руским енергентима, за заштиту домаћег тржишта, привреде и домаћинстава од последица, збирно издвојиле или већ уложиле 681 милијраду евра. Од прошлог септембра, Велика Британија је за исту сврху наменила 103 милијарде евра, а Норвешка 8,1 милијарду долара. Подаци о цеху енергетске кризе у Европи за тржиште Западног Балкана овом приликом нису објављени.

Унутар ЕУ, највећи цех подмиривању тржишта у енергетској кризи, платила је Немачка, издвајајући готово 270 милијарди евра у разне облике субвенција и подстицаја. Велика Британија, Француска и Италија су свака поноасоб, истим  алоцирале око 150 милијарди евра.

Иако је текућа зима у Европи била углавном блага, трошкови за санацију енергетске кризе осетно су порасли од новембра 2022. до сада, са ондашњих 706 милијарди евра, на садашњих око 792 милијарде.

Како ствари сада стоје, енергетске криза коштала је Европу више него што је Брисел наменио да потроши у борбу против пандемије короне 2020. Наиме, за рвање са короном, ЕУ је својевремено формирала новчани фонд 'тежак' 750 милијарди евра.