Могу ли опет амбасаде да праве српске владе

Ослабити Српску напредну странку и подићи рејтинг Социјалистичкој партији Србије, уз јачање обједињене деснице, али и проевропског блока партија један је од циљева који имају неки међународни центри моћи. Са оваком расподелом постизборних карата могуће је формирати Владу Србије на коју би стране амбасаде, као некада, имале кључну улогу у формирању политичких, али и геостратешких интереса наше земље. Грађани су пре 15-ак година гласали, али су амбасаде правиле комбинације.

Председник Србије Александар Вучић каже да неће амбасадори управљати нашом земљом, као и да је на време разоткрио план за хаос у Србији. Навео је да ће опозиција тражити изборе до краја године и додао да не би волео да се то деси, али да не искључује ту могућност. „Читали сте безброј пута да амбасадори утичу на промене. Док сам председник, неће амбасадори то радити. Посао управљања Србијом припада народу, јер је Србија слободарска земља која сама доноси одлуке. Смејем се овим будалаштинама, шта да радим, тако вам је то у Србији, то се зове менталитет кметске душе која живи да испуњава туђе налоге”, рекао Вучић гостујући на ТВ Прва.

За сада таква могућност постоји само у теорији, јер према последњим истраживањима јавног мњења једино СНС-у расте рејтинг (око 48 одсто), док остале политичке опције стагнирају или су у лаганом паду. То, ипак, не значи да тако нешто за неколико месеци неће бити могуће и оствариво, али под претпоставком да се пре свега, преко уличних протеста из различитих разлога (статус Косова и Метохије или ископавања литијума) оствари критична маса, која би довела до ванредних парламентарних избора. Слаба и разједињена опозиција самостално не може ништа озбиљније да уради конкретно на терену, али уз помоћ обавештајних служби тако нешто не би било немогуће.

Објашњавајући комбинаторику лидер СНС-а каже да је главни циљ да се рејтинг напредњака на парламентарним изборима спусти од 35 до 37 одсто. Истовремено да обједињена коалиција десничарских партија које су кренуле у кампању широм Србије, како наводе, одбране Космета, и то из Крагујевца, да имају 15 одсто, колико би по тим пројекцијама имао и СПС којем је потребно неколико процената да дође до овог броја. Сматра се да би социјалисти уз добру кампању највише гласова, као и на изборима прошле године, узели управо СНС-у. Процене у неким амбасадама су да би оптималан проценат проевропског блока који би чинили зелени, Ђилас, Понош могао да добаци до 22 одсто. Мањине би узеле својих од осам до десет одсто и уз проценат неважећих листића, све комбинације би биле могуће.

Ако би се тако нешто остварило СНС не би могао као данас сам са мањинама да формира извршну власт, већ би морао да узме неког од европејаца чиме би вероватно дошло до озбиљне политичке кризе. „И настао би хаос: То је смисао, да се Србија уруши, да не може сама да води своју политику. Они хоће три кампа, па да могу да мењају однос снага, мало овога уцене, мало онога и раде шта хоће. Никада нисам пристајао на уцене да бих остао на власти”, нагласио је Вучић.

Предраг Рајић, из Центра за друштвену стабилност, каже за „Политику” да је независна политика Србије одавно трн у оку странцима и да смо у овом моменту изложени страховитим притисцима. „Никоме, осим Србима, не одговара јака Србија. А једини гарант снажне Србије је управо председник Александар Вучић. То је и кључни разлог што га нападају комбиновано споља и изнутра. Дужност свих патриота је да стану уз председника Вучића у овим, за Србију, веома изазовним временима”, каже Рајић.

Политички аналитичар Дејан Вук Станковић каже да је тако нешто тешко оствариво и да је потребно да се испуни неколико услова. За наш лист наводи да је потребно више ствари да се догоди, које су у овом тренутку нереалне. „Прво потребно је да СНС падне за најмање пет процената, а да на максимуму буду десничарске странке, а да се притом уједине да би добацили до својих максималних 15 одсто. Трећа могућност је да се уједине странке које су некада припадале ДС-у, плус Народна странка, што је тешко оствариво, и да и оне буду на максимуму. За тако нешто је потребна сагласност да СПС промени страну и да са 11 скочи на 15 одсто што није немогуће, али је тешко оствариво. То је могуће, али тенденције у бирачком телу показују да то сада није реално”, каже Дејан Вук Станковић.

Наводи чак и када би рецимо западне амбасаде објединиле такве странке која би стратегија била такве једне владе и додаје да му је сценарио по којем се Двери и Заветници окупљају под утицајем запада делује као научна фантастика. Истиче да су СНС и СПС изгладиле односе, а да је опозиција у једној врсти расула и да се налазе далеко од било каквог уједињења.

Политички аналитичар Бранко Радун каже да многи мисле да тако нешто није могуће, али подсећа да је после избора у Београду био сличан сценарио и да се тада чак и покушало убацивањем СДС-а у Скупштину града да би се намакла већина. За наш лист наводи да је и тада деловало да је то немогуће, али да су се ујединили сви када су претпостављали да имају већину.

„Ја не мислим да је тај сценарио о којем је говорио Вучић реалан у овом моменту, али ако крајем године уследе избори и деси се да нека партија неочекивано прође цензус, ’неки СДС’, то може да доведе до мало другачијег односа снага. Тај сценарио после београдских избора могуће је да се догоди и на нивоу републике и да рецимо десет странака и више изборних листа имају 126 посланика у Скупштини Србије и да они направе владу. То је могуће, поготово ако тако нешто подржи запад и код нас се тако нешто више пута у историји дешавало”, каже Бранко Радун.

Подсећа како је рецимо Милорад Додик својевремено дошао на власт у Републици Српској. Тада је имао свега неколико посланика, али је уз помоћ запада дошао на власт коју је вештом политиком задржао до сада. „У Црној Гори се направила већина од само једног посланика, где је после скоро 30 година ДПС отишао у опозицију и све је то урађено са подршком Запада. Довољно је да једна коалиција има једног посланика више и они ће формирати владу без обзира на идеолошке и сваке друге разлике. Стабилност евентуално такве владе и у Србији би одржавали странци, разним механизмима, утицајем, притисцима, уценама”, каже Бранко Радун.

Клачар: У опозицији сувише велике сујете

Извршни директор Цесида Бојан Клачар каже да му се не чини да је сарадња СНС-а и СПС-а упитна и за „Политику” наводи да постоји много разлога да та коалиција опстане и док год је тако не очекује да ће социјалисти бити нека врста реметилачког фактора у тој коалицији. „Што се тиче укрупњавања опозиције то би могло да буде опасно по СНС само под условом да се заиста обједини и да направи изборну стратегију. Мени се чини да у том делу опозиције има сувише великих сујета које их спречавају да тако нешто и реализују. Ту оцену Вучића видим као могућност да се странке опозиције прилагоде неким новим околностима и реалностима. Више је реално да ће наступати разједињено и без стратегије. Док је тако, СНС нема разлога за бригу”, каже Бојан Клачар.Антрфиле

Неке од могућих постизборних опција

Сценарио 1: СНС с традиционалним партнерима + партије мањина

Сценарио 2: НДСС, Двери, Заветници, ПОКС + НС + ССП, ДС, ПСГ, НДБГ, Морамо

Сценарио 3: Десничарске партије + СПС

Сценарио 4: Проевропске партије + СПС