ЕУ: И цркве да плаћају порезе

Европска комисија затражила је од Хрватске, која се, у статусу кандидата, припрема да постане пуноправна чланица ЕУ, да својим верским заједницама укине повлашћен порески статус јер он није у складу са правилима Уније. Важећи Закон о правном положају верских заједница ослобађа их плаћања пореза на промет некретнина и на добит, пошто њихови приходи нису стечени кроз редовну делатност на тржишту, тумачи хрватско министарство финансија. Влада у Загребу ће, и поред тога, морати да ревидира овај закон према захтевима Брисела. То такође значи да ће Хрватска морати да почне да наплаћује и царину на робу коју цркве сада слободно увозе из земаља изван ЕУ.

Ни Католичка црква у Италији, која сваке године остварује позамашну зараду од својих школа, клиника и хотела ("Стампа" пише да Црква само у Риму има 250 школа, 55 клиника и 18 болница), не би смела да буде изузета од плаћања пореза на добит, на некретнине или од комуналних пореза, јер је то нарушавање правила Европске уније, поручила је Европска комисија властима у Риму. Из Брисела је стигло и упозорење да би могла бити покренута и званична истрага ако италијанска држава настави да даје овакве привилегије Католичкој цркви (које потичу још из 1984. године, на основу споразума познатог као конкордат).

"Уколико се Црква упушта у комерцијалне активности, онда треба у складу са тим, као и сваки други порески обвезник, да измирује своје обавезе. А кад она то не чини, уз сагласност државе, од нас се тражи да на то реагујемо као на случај незаконите државне помоћи. Такву смо истрагу већ покренули у Шпанији и Белгији. Католичка црква у Италији се, међутим, показала спремнија на сарадњу, и сложила се да са владиним званичницима ревидира важеће пореске олакшице", изјавио је новинарима портпарол Европске комисије.

Лондонски "Гардијан" подсећа да је истрагу о пореском третману Католичке цркве у Италији још у јуну најавила Нели Крус, европска министарка за конкурентност, након чега је Паоло Ченто, помоћник министра финансија у влади Романа Продија, рекао да ће ова ствар бити размотрена у оквиру буџета за 2008. годину, а високи званичник Ватикана монсињор Карел Кастел неуобичајено помирљиво приметио да је Света столица вољна да "седне за сто са владом" и размотри услове из конкордата. Ово је значајан напредак у односу на досадашњу тврду линију Ватикана, који је одбијао сваку примисао о било каквим користима које стиче на основу државних привилегија.

Према рачуници коју преноси британски лист, црквене власти у Италији приходују готово милијарду евра годишње од својих некретнина на које не плаћају таксе, а кад се томе дода и тек делимично опорезована зарада од њених комерцијалних делатности, испада да Католичка црква "закине" државној каси око 1,3 милијарде евра.

И док администрација ЕУ на целу ствар гледа са становишта поштовања, односно кршења прописа који важе на заједничком тржишту Уније, италијански политичари су од "финансијске прозивке Ватикана" направили политичку аферу. Међу критичарима "антихришћанског" понашања Европске комисије најгласнији су представници партија десног центра. Франческо Стораче, лидер италијанске деснице, и Маурицио Ронкони, потпредседник групе УДЦ (Уније хришћана и демократског центра) у Доњем дому италијанског парламента, рецимо, тврде да је реч о новом нападу "безбожника, радикала и масона" из Брисела на Католичку цркву, док Ђани Алемано, из конзервативне Националне алијансе, говори о грубом мешању ЕУ у унутрашње ствари и верску културу Италије.

"Коријере дела сера" наводи и мишљења друге стране. Марко Рицо, шеф делегације италијанских комуниста у Европском парламенту, каже да његова земља, као лаичка држава, мора да примењује важеће прописе и на Цркву, а Натале Рипамонти, потпредседник групе "зелених" у италијанском Сенату, упозорава да би Италија, ако жели да осигура своје позиције у Европи, морала да превазиђе те црквене привилегије.

Вицеминистар за финансије Ченто покушао је да стави тачку на расправу истакавши да овде није реч ни о каквом "антиклерикализму", нити о нехришћанским ветровима из Брисела, већ о чињеници да и Италија, односно Света столица, мора да поштује фискална правила која важе за све, у целој ЕУ.