Мала школа за велике врлине

Суботица – Није више необично да лоше вести стижу и из учионица и школских клупа. За оно што је некада у споменаре уписивано – „од колевке па до гроба најлепше је ђачко доба”, потакнуто лошим узорима у друштву, повремено је и место вршњачког или међугенерацијског сукоба, урушавања ауторитета и ниподаштавања знања.

Школа је место за дружење, учење, радост и доброту. Ове и још многе друге врлине у школске клупе покушао је да врати међународни пројекат „Магична интеркултурална мрежа пријатељства – Калеидоскоп врлина”. Иницијатор овог пројекта је Жељана Радојичић Лукић, учитељица и писац, финалиста у Глобал тичер прајз 2018, и Глобал тичер аворд 2019. Учитељици Кати Нађ Варга допала се идеја да се врлинама посвети додатна пажња у школи. Тако је мало комбиновано одељење подручне школе на Келебији, које припада суботичкој Основној школи „Сечењи Иштван” стало раме уз раме са учесницима из Хрватске, Северне Македоније, Румуније, Црне Горе и Босне и Херцеговине. Координаторке пројекта у Србији биле су просветни радници Оливера Потић и Данијела Миличић Требатицки.

„Привукло ме је што је један део пројекта усмерен на људске врлине, јер желимо да освестимо чињеницу да су данас мане у фокусу, да су медијски чланци о манама далеко видљивији и да је велика реткост, и веома тешко у жижу јавности укључити било коју људску врлину попут доброте, љубави, поштења или искрености. Ученици су склони опонашању својих идола који имају велику пажњу медија и видљивост на друштвеним мрежама. Пратећи негативне узоре, ученици се лагано навикавају на другачије друштвено окружење, прихватајући друштво нелогичности као нову нормалност у којој се помоћу истицања мана добија друштвени статус и значајан медијски простор”, објашњава за „Политику” учитељица Ката Нађ Варга мотиве учешћа у овом пројекту.

Од октобра прошле године она је током наредних девет недеља, све до овог јануара, са својих 11 ученика другог и трећег разреда којима предаје, сваку седмицу посвећивала некој од врлина и нових знања и вештина.

„Кроз различите, креативне начине учили су о врлинама, колико нам помажу или одмажу у свакодневном животу, и о томе како и када нека врлина прераста у ману. Научили смо током пројекта шта је дебата, како се правилно спроводи, интервјуисали нашу тадашњу директорицу Весну Вајс, правили плакате, споменаре, видео-записе, промовисали нашу школу и град”, каже учитељица која додаје да је током пројекта, уз медијско описмењавање ученика и сама овладала новим дигиталним алатима.

Рад на овом пројекту створио је и нове односе међу децом, јер сваке недеље су бирали ученика којем пристаје врлина коју су обрађивали. Тако су бирали најодговорнијег, најрадозналијег, најкреативнијег друга у разреду. Учитељица Ката Нађ Варга каже да су и раније у школи неговали врлине деце, рецимо кроз избор друга за пример, али да је ово бављење лепим особинама у континуитету, оставило велики утисак на малишане који су и након завршеног пројекта још под емоцијама и причају о томе. Родитељи су такође били важна карика у неговању врлина јер су помагали, рецимо у припреми поклона за вршњаке, а по завршетку пројекта деца су им представила шта су радила.

Посебно занимљив део овог пројекта било је дружење са вршњацима из других средина. „Кроз задатке смо се упознавали са осталим учесницима, размењивали са њима искуства у раду на задацима дискутовали на одређене теме и то све преко виртуелних контаката. Упознали смо учитељицу Јелену Бабић из Доњих Кординаца, у околини Прокупља, са разредом учитељице Драгице Антанасијевић из Лесковца разменили смо поклоне, а креативне виртуелне поклоне са разредом учитељице Живке Стоилковске из Северне Македоније”, набраја учитељица Нађ Варга.