„Звуци срца” у срцу Врачара

Ко намерава данас да попије прву јутарњу кафу којој сам одређује цену, уз пријатно друштво, веселу и љубавну атмосферу, онда је кафић „Звуци срца” у Чубурској 12 право место. Овај кафић је мало другачији од осталих, посебан је по томе што у њему раде млади људи са сметњама у развоју. Они ће гостима скувати кафу, направити лимунаду или топлу чоколаду, послужиће домаће сокове и чајеве које су сами убрали на Златибору и паковали. Када у миру испије омиљени напитак, гост може да обиђе и њихову сувенирницу „Срцотворине”, а ту ће наћи нешто по својој мери – осликане шоље, мајице са цитатима деце из хуманитарне организације „Дечје срце” до цегера и беџева по симболичним ценама.

– Кафић је добио име по музичкој групи коју чине млади са сметњама у развоју „Звуци срца”. Овде раде људи од 18 до 40 година, сви су запослени преко Националне службе за запошљавање и имају редовна примања. Сарађујемо са дефектолозима, социјалним радницима, психолозима и свима који имају добру вољу да се укључе у рад са нашим штићеницима. Имамо графичку дизајнерку, најмлађег доктора наука која нам помаже да све цртеже пренесемо на мајице, шоље и цегере. Циљ је да оспособимо своје запослене за нормалан живот у породици и друштвеној заједници, да могу да зараде за своје потребе и да не буду на терету родитељима, да буду што самосталнији и да имају што мање сметњи у разговору са клијентима – објаснио је значај овог кафића Горан Ројевић, дефектолог и председник хуманитарне организације „Дечје срце”.

Сваки таленат ових младих људи унапређује се разним радионицама. Помажу им маркетиншки стручњаци да комуникацију са клијентом доведу до савршенства, начина на који пласирају робу и важности невербалне комуникације попут осмеха и лепе речи. Имају и ликовне радионице. Сами шију платнене торбе, пакују у кесице чајеве који су набрали у време боравка у кампу на Златибору. „Школа живота”, како су назвали овај камп, у служби је помоћи деци да путују са пријатељима, без породице, где уче да овладају вештинама свакодневног живота. Уче да сами себи спремају оброке, да брину о сопственој хигијени, имају музичке вечери, шетње, упознавање са природом...

У „Срцотворинама” се продају готови производи који излазе из радионице „Звуци срца”. У опремљеном простору ради шнајдерка која шије торбе и мајице, штићеници који осликавају, графички дизајнер ради припрему за штампу. У углу собе су пегла и машина за лепљење којом управља Милена Панчић, једна од корисника услуга ове хуманитарне организације.

Да нимало није лак посао инструктора и да је потребно више пажње него умећа, говори у прилог чињеници да су разумевање и љубав битнији од искуства.

– Била сам помало скептична како ћу се уклопити у њихово друштво и како ћемо сарађивати. Задужена сам да им помогнем у послу око кафића и ресторана у коме праве оброке за себе и колеге. Нису сујетни, кад им укажем на грешку, они је одмах исправе. Труде се да буду брзи, да раде онако како им показујемо, али и да унесу мало маште у исцртавање пене на кафи – поделила је своје искуство инструкторка Вања Тепурић.

У овом кафићу свакодневни гости су пензионери, парови са децом, средњошколци, глумци, музичари и јавне личности. Запослени за све њих кажу да су амбасадори доброте јер новцем којим плаћају оно што попију донирају новац за унапређење њихових активности и рад кафића. У кутијицу за прилог издвоје новац којим плаћају жељени напитак. Суму коју ће убацити у кутијице постављене на столовима одређују сами посетиоци и то је једна од посебности овог кафића.

Љубавна прича Милице и Дубравка

Дан заљубљених прославили су у чубурском кафићу уз црвене колачиће у облику срца са својим гостима, али и уз несвакидашњу љубавну причу Милице и Дубравка који ту раде. Њихова љубав је, по причама колега, чиста и неискварена, у супротности са данашњим мерилима заљубљености, лишена љубоморе и прожета најнежнијим знацима пажње.

– Упознали смо се у удружењу пре пет година и заљубили једно у друго. Кад год имамо слободног времена, држимо се за руке. Дружимо се са осталима, лепо нам је што радимо овде заједно и тако се виђамо сваки дан. Упознајемо нове људе, занимљиво је проводити време са друштвом и радити посао који волите – испричала је Милица Даниловић.