„Zvuci srca” u srcu Vračara

Ko namerava danas da popije prvu jutarnju kafu kojoj sam određuje cenu, uz prijatno društvo, veselu i ljubavnu atmosferu, onda je kafić „Zvuci srca” u Čuburskoj 12 pravo mesto. Ovaj kafić je malo drugačiji od ostalih, poseban je po tome što u njemu rade mladi ljudi sa smetnjama u razvoju. Oni će gostima skuvati kafu, napraviti limunadu ili toplu čokoladu, poslužiće domaće sokove i čajeve koje su sami ubrali na Zlatiboru i pakovali. Kada u miru ispije omiljeni napitak, gost može da obiđe i njihovu suvenirnicu „Srcotvorine”, a tu će naći nešto po svojoj meri – oslikane šolje, majice sa citatima dece iz humanitarne organizacije „Dečje srce” do cegera i bedževa po simboličnim cenama.

– Kafić je dobio ime po muzičkoj grupi koju čine mladi sa smetnjama u razvoju „Zvuci srca”. Ovde rade ljudi od 18 do 40 godina, svi su zaposleni preko Nacionalne službe za zapošljavanje i imaju redovna primanja. Sarađujemo sa defektolozima, socijalnim radnicima, psiholozima i svima koji imaju dobru volju da se uključe u rad sa našim štićenicima. Imamo grafičku dizajnerku, najmlađeg doktora nauka koja nam pomaže da sve crteže prenesemo na majice, šolje i cegere. Cilj je da osposobimo svoje zaposlene za normalan život u porodici i društvenoj zajednici, da mogu da zarade za svoje potrebe i da ne budu na teretu roditeljima, da budu što samostalniji i da imaju što manje smetnji u razgovoru sa klijentima – objasnio je značaj ovog kafića Goran Rojević, defektolog i predsednik humanitarne organizacije „Dečje srce”.

Svaki talenat ovih mladih ljudi unapređuje se raznim radionicama. Pomažu im marketinški stručnjaci da komunikaciju sa klijentom dovedu do savršenstva, načina na koji plasiraju robu i važnosti neverbalne komunikacije poput osmeha i lepe reči. Imaju i likovne radionice. Sami šiju platnene torbe, pakuju u kesice čajeve koji su nabrali u vreme boravka u kampu na Zlatiboru. „Škola života”, kako su nazvali ovaj kamp, u službi je pomoći deci da putuju sa prijateljima, bez porodice, gde uče da ovladaju veštinama svakodnevnog života. Uče da sami sebi spremaju obroke, da brinu o sopstvenoj higijeni, imaju muzičke večeri, šetnje, upoznavanje sa prirodom...

U „Srcotvorinama” se prodaju gotovi proizvodi koji izlaze iz radionice „Zvuci srca”. U opremljenom prostoru radi šnajderka koja šije torbe i majice, štićenici koji oslikavaju, grafički dizajner radi pripremu za štampu. U uglu sobe su pegla i mašina za lepljenje kojom upravlja Milena Pančić, jedna od korisnika usluga ove humanitarne organizacije.

Da nimalo nije lak posao instruktora i da je potrebno više pažnje nego umeća, govori u prilog činjenici da su razumevanje i ljubav bitniji od iskustva.

– Bila sam pomalo skeptična kako ću se uklopiti u njihovo društvo i kako ćemo sarađivati. Zadužena sam da im pomognem u poslu oko kafića i restorana u kome prave obroke za sebe i kolege. Nisu sujetni, kad im ukažem na grešku, oni je odmah isprave. Trude se da budu brzi, da rade onako kako im pokazujemo, ali i da unesu malo mašte u iscrtavanje pene na kafi – podelila je svoje iskustvo instruktorka Vanja Tepurić.

U ovom kafiću svakodnevni gosti su penzioneri, parovi sa decom, srednjoškolci, glumci, muzičari i javne ličnosti. Zaposleni za sve njih kažu da su ambasadori dobrote jer novcem kojim plaćaju ono što popiju doniraju novac za unapređenje njihovih aktivnosti i rad kafića. U kutijicu za prilog izdvoje novac kojim plaćaju željeni napitak. Sumu koju će ubaciti u kutijice postavljene na stolovima određuju sami posetioci i to je jedna od posebnosti ovog kafića.

Ljubavna priča Milice i Dubravka

Dan zaljubljenih proslavili su u čuburskom kafiću uz crvene kolačiće u obliku srca sa svojim gostima, ali i uz nesvakidašnju ljubavnu priču Milice i Dubravka koji tu rade. Njihova ljubav je, po pričama kolega, čista i neiskvarena, u suprotnosti sa današnjim merilima zaljubljenosti, lišena ljubomore i prožeta najnežnijim znacima pažnje.

– Upoznali smo se u udruženju pre pet godina i zaljubili jedno u drugo. Kad god imamo slobodnog vremena, držimo se za ruke. Družimo se sa ostalima, lepo nam je što radimo ovde zajedno i tako se viđamo svaki dan. Upoznajemo nove ljude, zanimljivo je provoditi vreme sa društvom i raditi posao koji volite – ispričala je Milica Danilović.