Покушај свргавања моћних Шпанаца

Први пут за 20 година, од старта новог модела са осмином финала, овај део фудбалске Лиге шампиона је са само једним шпанским клубом. Два пута се за две деценије десило да Ла лига буде са две екипе у борби за четвртфинале, али рано је за радост клубова из Енглеске и Немачке (по четири). И овде важе речи Ђузепа Гвардиоле, менаџера Манчестер ситија, који је причао зашто „грађани“ не могу до трофеја првака Европе:

„Зато јер је ту Реал из Мадрида. Шта ће бити уколико не освојимо титулу? Ми само покушавамо, једино Реал игра да освоји“, изјавио је лане стратег који је гледао три  европска славља „краљевског“ клуба од доласка на чело Манчестер ситија, 2016. године.

Реал се прошле сезоне вратио на трон Старог континента, после три године без шпанских клубова са трофејем Лиге шампиона (Ливерпул, Бајерн, Челси), одбацујући приче о суноврату Ла лиге после одлазака Кристијана Роналда (2018) и Леа Месија, и са њима и великог новца и телевизијског рејтинга. Лане су три клуба са Пиринејског полуострва играла четвртфинале, а претходно су четири била актер осмине финала.

Може се рећи да су у групи наишли на јаче, Барселону и Севиљу, али дно табеле за Атлетико у конкуренцији Порта, Брижа и Бајера је изненађење колико и скор ових клубова од четири победе из 18 сусрета. Бриж је сада четврти на табели белгијског првенства (11 победа, девет ремија, пет пораза), 20 бодова од врха.

Заправо, Ла лига је са једним клубом од 16 актуелне рунде када је седам других, по националним првенствима, ван позиција које доносе пласман за европску елиту и наредне сезоне. То је случај и са Тотенхемом (пети на табели Премијер лиге), Ливерпулом (девети, девет бодова од зоне Лиге шампиона), Челсијем (десети), Лајпцигом (пети) и Ајнтрахтом (шести) у Немачкој, и Миланом (пети) у Италији.

Ливерпул и Челси су иза Брајтона, Фулама и Брентфорда. Да садашња табела дефинише пласман, Енглеску би на јесен представљали Манчестер сити и три екипе које нису у трци за трон Европе – Арсенал, Манчестер јунајтед и Њукасл.

Финале прошле сезоне Лиге шампиона Реал – Ливерпул, који опет играју следеће седмице, био је 17. узастопни финални меч еврокупова у којем су шпански клубови победили екипу која није из Шпаније. Од 2001. године, Шпанци су губили финале Лиге шампиона или Лиге Европе само ако су играли против сународника.

Шпански клубови су освојили више европских трофеја, од старта 21. века, него други збирно. Скор је 34:33, или за Шпанију десет Лига шампиона, 11 Лига Европе, 13 пехара Суперкупа. Од 22 меча Суперкупа, 17 је играо шпански клуб. Није играо само једном од 2014. године. За шпанске клубове скор је следећи: Реал 11 пехара, Барселона седам, Севиља седам, Атлетико шест, Валенсија два, Виљареал један. Финала су играли и Алавес, Еспањол и Атлетик.

Што се тиче редослед других на челу је Енглеска с 13 трофеја, Италија са шест, Немачка са шест, Португалија с три, Русија с три, а Украјина и Холандија имају по један. Бундеслига је ове сезоне први пут била са пет екипа на највећој позорници.

Шпанац Ђузеп Гвардиола је за три сезоне као тренер Бајерна био актер три полуфинала Лиге шампиона: 2014. га је избацио Реал (двомеч 0:5), 2015. Барселона (3:5) и 2016. Мадриђани, али Атлетика (2:2). Са Жозеом Мурињом је сурекордер по броју полуфиналних елиминација, са шест – само прошле сезоне је испао са Манчестер ситијем.