Велика незапосленост, корупција, несигурност људи у мањим срединама и све јачи утицај албанске мафије је свакодневница са којим се после 15 година од једнострано проглашене независности сусрећу житељи Косова и Метохије. Готово непостојећа привреде је разлог зашто најмање 17 одсто грађана живи у сиромаштву и што је сваки други човек млађи од 30 година незапослен.

Уз то, политички су далеко од жеље да постану пуноправни члан Нато пакта и Уједињених нација и да отворе приступне преговоре са Европском унијом. А мање од половине пуноправних чланица УН нису признале лажну државу Косово.

Можда порука исписана на зиду у Приштини близу споменика Билу Клинтону, сведочи у каквој се позицији налази тзв Косово. Неко је на зиду написао да „и у Енглеској дрога доводи до зависности, само на Косову до независности”. Свима је јасно да бројне перионице аутомобила на Космету су само изговор да се „прао” новац, али и да се направи што бољи штек да би, на запад могла да се шверцује дрога.

Преговори са Београдом су „заслугом” приштинским привремених органа су далеко од краја: А премијер тзв Косова Албин Курти је једно од великих разочарења албанских гласача који му све више окрећу леђа јер је изневерио сва предизборна обећања на основу који је пре две године добио парламентарне изборе на Космету. Са Косова одлазе млади, медицинске сестре, лекари, у толиком броју да чак постоји бојазан да ће здравствени систем остати без доктора у наредних пет година.

Када већ не зна како да реши економске и политичке проблеме, Курти се окреће екстремизму који подстиче преко покрајинским портала, али и прави виртуелну реалност. Насупрот језику бројки, званичници Косова говоре да економија Косова брзо расте, да његова демократија јача, да не постоји нико у ЕУ ко мањинама даје више права од Косова.

Некадашњи председник Координационог центра за КиМ Небојша Човић каже да се права стварност на простору Космета не баш вешто прикрива. Наводи кршење права неалбанских заједница и злочини из мржње од 2008. до данас су ескалирали до степена због којег би се стидели европски лидери из неких других времена, када је било више личног интегритета у политици.

„У ’независно Косово’ се ушло са више од 40.000 нерешених случајева узурпиране и оштећене српске имовине а тај број се у етнички пристрасном правосудном систему драстично повећао у последњих 15 година. Повратак расељених више не постоји ни на нивоу статистичке грешке. Они који желе да се врате у посед своје имовине арбитрано се хапсе за наводне ратне злочине на основу лажних сведока како би се одвратили од намере да своју имовину врате. Српска гробља се уништавају, манастири и остали културни и верски споменици су непрекидно изложени нападима и вандализмима, чак и она права српске заједнице које предвиђа законодавни оквир привремених органа самоуправе на КиМ се флагрантно свакодневно крше. Узмимо само Дечане и враћање имовине као пример”, каже Човић за „Косово онлајн”.

На Космету боље него у Шведској?

На тему људских права на Косову, Човић каже да су подаци међународних организација које се баве људским правима фактички неупотребљиви, јер су, сматра, део пропагандног америчког наратива.

„Ако сте довољно наивни да поверујете њиховим извештајима видећете да на тзв. Косову тече мед и млеко за неалбанске зајднице, да злочине из мржње можете да пребројите на прсте једне руке, и то на северу КиМ, а да владавина права цвета више него рецимо у Шведској. У извештајима ОЕБС-а за 2011. и 2012, на пример, преносе се извештаји Косовске полицијске службе који смишљено не класификују етничку припадност жртава како не би постојали подаци о злочинима из мржње. Тако су и поводом овогодишњих напада на српску децу и полиција и приштински политичари намерно избегли да кажу да су нападнута деца Срби, а да су их напали албански екстремисти. И поред ових шибицарских приступа, ОЕБС је у периоду 2013-2019. регистровао 2.228 злочина из мржње усмерених против косметских Срба и њихове имовине, што значи 380 напада из мржње према Србима годишње”, каже Човић. Додаје, да је према статистици Канцеларије за КиМ за период од 2021. до првих месеци 2023. регистровано 297 напада на Србе, али истиче да никога не сме да завара нешто мањи број напада у овом периоду у односу на 2013-2019. јер се ради о тешким инцидентима са циљем да се доврши процес етничког чишћења.