„Опрез, пада фасада” на више локација у центру

„Опрез! Пада фасада!”, „Фасада склона паду”, „Пролазите на сопствену одговорност” само је део обавештења на исту тему којима се на многим локацијама у центру града пролазници обавештавају да буду опрезни када корачају испод неке од бројних старих зграда. Недавно је тракама за упозорење био облепљен део тротоара код зграде у Краља Петра 58. Сада тих трака нема, али не зато што је фасада зграде брзо санирана, већ зато што су те траке покидане. Остало је само једва приметно обавештење на улазу у зграду „Фасада склона паду – забрањен пролаз”.

Али, ова обавештења, која су често тешко уочљива, ретко ко примети док у журби корача центром града окупиран обавезама. А делови са годинама несређиваних фасада падају без правила. Још је свеже у сећању Београђана пад делова девастиране фасаде у Спасићевом пролазу, када само пуком срећом беба и њена породица нису озбиљније повређени. Сећају се житељи престонице и одваљивања огромног декоративног елемента у Грачаничкој 7, који је са те зграде пао на тротоар само неколико дана после немилог догађаја у Спасићевом пролазу.

Упозорења у Чика Љубиној улици

Неколико месеци касније, на овим адресама слика је иста, здања са којих су јесенас падали делови и даље су у истом стању. Једина разлика је што су одваљени делови уклоњени и рашчишћени. На улаз у Спасићев пролаз и сада стоје обавештења на опасност и опрез због фасаде. Али, ништа друго.

А да су најаве градских челника од пре неколико година спроведене у дело фасада зграде у којој је Спасићев пролаз, као о она у Грачаничкој 7, биле би увелико обновљене. Својевремено су се налазиле на списку града за обнову, али су у међувремену стављене на чекање. Њихово уврштавање на тај списак не треба да чуди ако се зна да зграде на обе ове адресе припадају просторној културно-историјској целини од изузетног значаја Кнез Михаиловој улици.

Да од обнове ових здања град није одустао, потврђују и одговори нашем листу крајем прошле године. Наменски су издвојена буџетска средства у 2021. и 2022. години, у укупном износу од 500 милиона динара, опредељена за извођење грађевинско-занатских радова на објектима утврђеним за културно добро и објектима у оквиру просторно културно-историјских целина на територији града.

– Решење Министарства културе којим се предају културна добра Београду, као стараоцу за спровођења мера техничке заштите објеката у оквиру просторних културно-историјских целина, односи се на 70 објеката. Решењем су обухваћени и објекти на адресама Обилићев венац 17 и у Грачаничкој 1, 7, 9, 11 и 13, али даље спровођење радова, рестаурација фасада, зависи од прилива средстава за ту намену – указали су јесенас у Секретаријату за комуналне и стамбене послове, док одговоре на актуелна питања на ову тему још нисмо добили.

Када је реч о Улици краља Петра, у њој су претходних година обновљене фасаде више старих здања. Неколико метара дијагонално од зграде на броју 58, на којој је тренутно обавештење о опрезу због пада фасаде, ради се коначно дуго најављивана обнова спољашњих зидова куће Михајла Ђурића, културног добра града.

Да град на свом рачуну има наменски издвојеног новца, искључиво за обнову фасада, јавност је у марту 2021. известио тадашњи заменик градоначелника Горан Весић. На 250 милиона динара за обнову фасада у културно-историјским целинама, који су 2021. издвојени тадашњим ребалансом градског буџета, држава је Београду дала још око 240 милиона динара за исте намене. Пре новчаног дара републике Београду, најава је била да ће 2021. бити обновљено стотинак фасада. После финансијског поклона државе главном граду очекивало се да ће се кренути у реконструкцију знатно више спољних зидова зграда, али у пролеће 2021. постало је јасно да ће, и поред новца за ове намене, радити знатно мање од амбициозно најављених, а још мање од броја фасада које су биле најављиване у 2020. пре избијања вируса корона.

Обнову фасада, нарочито у културно-историјским целинама града и у центру престонице, редовно поздрављају бројни Београђани. Али, житељи главног града нису сагласни око тога из чијег џепа треба да се плаћа тај посао. Део грађана сматра да то свакако треба да ради град из заједничког буџета свих грађана, други део јавности је става да то из свог џепа треба да плате они који у тим зградама живе и који су дозволили својим немаром да зграде буду у таквом стању.