„Oprez, pada fasada” na više lokacija u centru

„Oprez! Pada fasada!”, „Fasada sklona padu”, „Prolazite na sopstvenu odgovornost” samo je deo obaveštenja na istu temu kojima se na mnogim lokacijama u centru grada prolaznici obaveštavaju da budu oprezni kada koračaju ispod neke od brojnih starih zgrada. Nedavno je trakama za upozorenje bio oblepljen deo trotoara kod zgrade u Kralja Petra 58. Sada tih traka nema, ali ne zato što je fasada zgrade brzo sanirana, već zato što su te trake pokidane. Ostalo je samo jedva primetno obaveštenje na ulazu u zgradu „Fasada sklona padu – zabranjen prolaz”.

Ali, ova obaveštenja, koja su često teško uočljiva, retko ko primeti dok u žurbi korača centrom grada okupiran obavezama. A delovi sa godinama nesređivanih fasada padaju bez pravila. Još je sveže u sećanju Beograđana pad delova devastirane fasade u Spasićevom prolazu, kada samo pukom srećom beba i njena porodica nisu ozbiljnije povređeni. Sećaju se žitelji prestonice i odvaljivanja ogromnog dekorativnog elementa u Gračaničkoj 7, koji je sa te zgrade pao na trotoar samo nekoliko dana posle nemilog događaja u Spasićevom prolazu.

Upozorenja u Čika Ljubinoj ulici

Nekoliko meseci kasnije, na ovim adresama slika je ista, zdanja sa kojih su jesenas padali delovi i dalje su u istom stanju. Jedina razlika je što su odvaljeni delovi uklonjeni i raščišćeni. Na ulaz u Spasićev prolaz i sada stoje obaveštenja na opasnost i oprez zbog fasade. Ali, ništa drugo.

A da su najave gradskih čelnika od pre nekoliko godina sprovedene u delo fasada zgrade u kojoj je Spasićev prolaz, kao o ona u Gračaničkoj 7, bile bi uveliko obnovljene. Svojevremeno su se nalazile na spisku grada za obnovu, ali su u međuvremenu stavljene na čekanje. Njihovo uvrštavanje na taj spisak ne treba da čudi ako se zna da zgrade na obe ove adrese pripadaju prostornoj kulturno-istorijskoj celini od izuzetnog značaja Knez Mihailovoj ulici.

Da od obnove ovih zdanja grad nije odustao, potvrđuju i odgovori našem listu krajem prošle godine. Namenski su izdvojena budžetska sredstva u 2021. i 2022. godini, u ukupnom iznosu od 500 miliona dinara, opredeljena za izvođenje građevinsko-zanatskih radova na objektima utvrđenim za kulturno dobro i objektima u okviru prostorno kulturno-istorijskih celina na teritoriji grada.

– Rešenje Ministarstva kulture kojim se predaju kulturna dobra Beogradu, kao staraocu za sprovođenja mera tehničke zaštite objekata u okviru prostornih kulturno-istorijskih celina, odnosi se na 70 objekata. Rešenjem su obuhvaćeni i objekti na adresama Obilićev venac 17 i u Gračaničkoj 1, 7, 9, 11 i 13, ali dalje sprovođenje radova, restauracija fasada, zavisi od priliva sredstava za tu namenu – ukazali su jesenas u Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove, dok odgovore na aktuelna pitanja na ovu temu još nismo dobili.

Kada je reč o Ulici kralja Petra, u njoj su prethodnih godina obnovljene fasade više starih zdanja. Nekoliko metara dijagonalno od zgrade na broju 58, na kojoj je trenutno obaveštenje o oprezu zbog pada fasade, radi se konačno dugo najavljivana obnova spoljašnjih zidova kuće Mihajla Đurića, kulturnog dobra grada.

Da grad na svom računu ima namenski izdvojenog novca, isključivo za obnovu fasada, javnost je u martu 2021. izvestio tadašnji zamenik gradonačelnika Goran Vesić. Na 250 miliona dinara za obnovu fasada u kulturno-istorijskim celinama, koji su 2021. izdvojeni tadašnjim rebalansom gradskog budžeta, država je Beogradu dala još oko 240 miliona dinara za iste namene. Pre novčanog dara republike Beogradu, najava je bila da će 2021. biti obnovljeno stotinak fasada. Posle finansijskog poklona države glavnom gradu očekivalo se da će se krenuti u rekonstrukciju znatno više spoljnih zidova zgrada, ali u proleće 2021. postalo je jasno da će, i pored novca za ove namene, raditi znatno manje od ambiciozno najavljenih, a još manje od broja fasada koje su bile najavljivane u 2020. pre izbijanja virusa korona.

Obnovu fasada, naročito u kulturno-istorijskim celinama grada i u centru prestonice, redovno pozdravljaju brojni Beograđani. Ali, žitelji glavnog grada nisu saglasni oko toga iz čijeg džepa treba da se plaća taj posao. Deo građana smatra da to svakako treba da radi grad iz zajedničkog budžeta svih građana, drugi deo javnosti je stava da to iz svog džepa treba da plate oni koji u tim zgradama žive i koji su dozvolili svojim nemarom da zgrade budu u takvom stanju.