Луштица магнет за градитеље

Херцег Нови – Залеђе центра града, Бијела и део Луштице, наспрам острва Мамула, три су локације које ће се најбрже изграђивати и развијати у непосредној будућности општине Херцег Нови. Ово су уцртали урбанисти у Нацрту Просторног плана Херцег-Новог који ће важити до 2020. године.

Према новом плану, о чијем се Нацрту сада води расправа у месним заједницама, херцегновска општина убрзаће градњу на својој територији и по свој прилици, снаћи ће је оно што је Будву у протеклих неколико година. Нацрт плана предвиђа проширење грађевинских, туристичких, али и сеоских пољопривредних зона. Посебна пажња посвећена је делу према граничном прелазу са Хрватском, насељу Суторина, ривијери и полуострву Луштица, на коме су богаташи купили велике комплексе земље.

У Суторинском пољу и насељу Суторина на једној страни биће пословна, а на другој спортско-туристичка зона. Према граничном прелазу планира се слободна царинска зона. Већа градња и урбанизација предвиђа се у залеђу централних градских насеља, али на ривијери, од Мељина, преко Зеленике, Кумбора, Ђеновића, Баошића, Бијеле и Каменара. Предвиђа се да се у дужини од око 13 километара прошири појас грађевинског подручја око Јадранске магистрале. Тај појас прошириће се за 100 до 400 метара, а у делу Бијеле и до километар.

На Луштици, изнад Жањица и Миришта, где су Руси пре 10 година почели градњу свог насеља а међу њима је и московски градоначелник Јуриј Лушков који на плацу од неколико хектара прави вилу и базене у окружењу медитеранског имања, предвиђа се даља урбанизација. Уз очување, како планери наводе, природе и аутентичности овог полуострва са старим маслињацима и малим селима разбацаним по зеленим падинама и увалама, градиће се туристичка насеља на већим површинама. Градња је на Луштици предвиђена на страни према Херцег-Новом, од старог насеља Росе до Пристана и на јужном делу на рту Кабала, рту Арза, Жањицама, рту Закоље, Златној луци, на брду Мачка, у ували Весло и Доброј луци. Иако полуострво нема готово никакву инфраструктуру, осим уских путева и слабе струјне мреже, на ободима већег дела Луштице уцртана је грађевинска зона која је на целој територији општине проширена, што значи веће дажбине за градитеље.

На средини полуострва предвиђа се већа површина за развој пољопривреде, а на целој територији града, нарочито у делу око новоизграђеног пута Мељине – Петијевићи, на ривијери и Луштици, планирана је „ревитализација села”.

У скорој будућности највећи бокељски град спрема се за изградњу брзе саобраћајнице у његовом залеђу. Ова саобраћајница ће се финансирати из републичке касе, а општинари су предвидели и резервни коридор пута за Требиње који ће се одвајати од ове саобраћајнице изнад села Поди и протезати се до Зеленике, будућег трговачко-транзитног центра.