Криза се још не види на тржишту рада

Криза се још не види на тржишту рада, јер се, за сада, на запосленост није у већој мери одразило успоравање економске активности током другог полугодишта 2022. Штавише показатељи тржишта рада су побољшани, па ни изразитија тражња за неким профилима не ствара инфлаторне притиске, наводи се у анализи Народне банке.

Формална запосленост у приватном сектору током трећег квартала 2022. достигла је рекордних 1,7 милиона, што чини око 74 одсто укупног броја запослених. При томе, током другог полугодишта 2022. економска активност је успорила, што се за сада није негативно одразило на укупну запосленост, која је у четвртом кварталу убрзала раст на 2,4 процента међугодишње. Упоредо с повећањем запослености смањивала се регистрована незапосленост, која се од септембра 2022, први пут откад постоје статистички упоредиви извештаји, креће испод 430.000. На податке из формалних извора надовезују се и резултати из ревидиране анкете о радној снази, према којима је у трећем кварталу 2022. стопа запослености износила 50,8 одсто, стопа активности 58,8, а стопа учешћа становништва радног узраста (15–64 године) 71,7 процената, што је блиско рекордним нивоима ових показатеља из другог квартала.

Стопа незапослености је задржана на једноцифреном нивоу од 8,9 одсто у трећем кварталу, што је за 1,6 процентних поена испод преткризног нивоа у првом тромесечју 2020. и за 12,5 процентних поена ниже од нивоа из првог тромесечја 2010, од када се анкетни подаци прате по упоредивој методологији.

Међутим, стопа незапослености у Србији још је виша него у већини земаља Европске уније, што оставља простор за њено даље смањење. Према подацима Националне службе за запошљавање, у структури тражње за радном снагом током 2022. преовладавали су профили из области администрације и информациона и комуникациона технологија (ИКТ) – посебно информатичари и статистичари и из области индустрије – нарочито машински и текстилни радници, затим грађевински радници и радници у областима транспорта и трговине. Нека од наведених занимања већ извесно време су дефицитарна, због чега Србија, попут већине европских и земаља у окружењу, мора да увози радну снагу за обављање ових послова. Већој понуди радне снаге доприноси и интензивнија сарадња у оквиру регионалне иницијативе „Отворени Балкан”, која је покренута ради обезбеђења слободног кретања робе, услуга, људи и капитала по моделу ЕУ.

У претходном периоду регистрован је и тренд раста просечне номиналне нето зараде, која је, посматрано на нивоу целе привреде, повећана са 49.650 динара (420 евра) у 2018. на 65.864 динара (560 евра) у 2021. и додатно на 74.078 динара (631 евро) у периоду јануар–новембар 2022. године што је последњи расположиви податак. У исто време, покривеност просечне потрошачке корпе просечном зарадом повећана је на 86 одсто (са 84,7 у 11 месеци 2021. и 76,3 процента 2018–2020), што указује на раст куповне моћи становништва. При томе, током 2021. и 2022. брже су расле просечне плате у приватном него у јавном сектору.

Остварени раст просечне зараде пратио је динамичан раст економске активности у Србији, који је стварао простор за одрживо повећање плата у свим привредним делатностима. „Треба напоменути да је за релативно висок међугодишњи раст номиналне нето зараде у скоријем периоду (13,9 одсто у просеку од јануара до новембра 2022) доминантни разлог снажни раст номиналне плате у ИКТ сектору, који је већ неко време знатно виши него у другим привредним делатностима. То је у великој мери резултат изразите тражње за радном снагом овог профила, а делом се дугује и базном ефекту, који је последица законског обухвата прилива из иностранства кроз пореску пријаву за порез по одбитку (циљ је сузбијање сиве економије у нашој земљи), а која је извор података о просечним зарадама.

По искључењу просечне зараде у ИКТ сектору из статистичког обухвата међугодишњи раст номиналне нето плате у остатку привреде је умеренији и у периоду јануар–новембар износио је 11,6 процената у просеку (према прерачуну Народне банке Србије), што је блиско оствареној просечној инфлацији у 2022 (11,9 одсто, према процени РЗС-а) и показатељ да са стране тражње не потичу већи инфлаторни притисци, већ да су они првенствено опредељени факторима на страни понуде. Поред тога, повећање плата у Србији пратио је и раст продуктивности укупне економије услед доминантно бржег темпа раста економске активности од запослености, што сведочи о томе да услови на домаћем тржишту рада још не стварају веће инфлаторне притиске и да по том основу нема отварања спирале између зарада и инфлације”, наводи се у анализи Народне банке.