Запад користи Кијев као алат у борби против Русије

Александар Боцан-Харченко*

У вези са интервјуом украјинског амбасадора у Београду листу „Политика”, који је објављен 12. фебруара 2023. године, огорчени смо тиме како украјински амбасадор у Београду злоупотребљава право говора, које му пружају српски медији, ширењем лажних оптужби на рачун Русије.

Постоји само један циљ – на било који начин скренути пажњу читалаца са стварних догађаја у Украјини, за које пуну одговорност сносе злочиначки кијевски режим и колективни Запад, који бесрамно користи украјинске власти као алат у борби против Русије и задржавању остатака свог глобалног утицаја.

Горку истину, која је за њих опасна, кијевски функционери грчевито покушавају да сакрију иза паравана „алтернативне стварности”. Ове декорације су изграђене од изјава о наводној спремности Зеленског за дијалог (иако је још 30. септембра 2022. године потписао указ о „немогућности” преговора), фантастичних прича о „украјинској демократији” (у ствари, у земљи су све истински опозиционе политичке снаге и медији забрањени, русофобија и „рат против споменика” уздигнути на ниво државног приоритета, отворено се величају нацистички помагачи попут Бандере, Шухевича и њима сличних, пропагира се неофашизам) и инсценираних догађаја у Бучи и на другим местима (организовани у спрези са западним обавештајним службама по циничним сценаријима српског Рачка и сиријске Гуте).

Колико год су се украјински и западни пропагандисти трудили, превара ове величине неће успети у савременом свету. Сва злодела украјинских снага безбедности и националиста – од крвавог државног удара 2014. у Кијеву и осмогодишње агресије на Донбас – документовани су од стране одговарајућих руских структура, као и од стране Међународног јавног трибунала за Украјину, који је основан у Русији 2022. године.

Убеђени смо да починиоци бројних тешких злочина кијевског режима неће моћи да избегну законски предвиђену казну.

Посебно бих се осврнуо на улогу Запада у украјинским догађајима (тог истог Запада, од којег украјински амбасадор са страница „Политике” тражи што више тешког офанзивног наоружања, укључујући авионе и артиљеријске системе).

 Формално одобривши Минске споразуме о решавању украјинског питања 2015. године, Американци и њихови европски сателити у пракси не само да су повлађивали њихово саботирање од стране кијевског режима (што су накнадно јавно признали бивши канцелар Немачке Ангела Меркел и бивши председник Француске Франсоа Оланд, као и украјински лидери Порошенко и Зеленски), али и дуги низ година припремали Кијев за освајање Донбаса војним путем, по шеми примењеној 1995. године у односу на регионе Хрватске насељене Србима.

Односно, Вашингтон и многе европске престонице су свесно доприносили ескалацији сукоба, намеравајући да Русији нанесу „стратешки пораз”. Па, историја зна више од једног примера сличних авантура. Искрено препоручујемо западним политичарима, пословним и јавним личностима да још једном сагледају последице истих. Ако буде дошло до схватања катастрофалних грешака из прошлости са дужном озбиљношћу, ефекат отрежњења је загарантован.

И још да додам. По свему судећи, украјинским дипломатама није било довољно што су добили прилику да изнесу своје мишљење у централним српским новинама „Политика”. Буквално сутрадан су безобзирно почеле са „формирањем” уредничког приступа овог угледног листа.

У вези са објављивањем у „Политици” интервјуа са лидером Доњецке Народне Републике Денисом Пушилином, напале су новинаре, апсурдно их назвавши „московским плаћеницима” и присталицама „подривања територијалног интегритета Србије”.

Оваква реторика украјинске амбасаде, да приметимо, отвара више питања гледано са становишта принципа поштовања закона и традиције земље домаћина, обавезног за све дипломатске мисије у складу са Бечком конвенцијом из 1961. године.

Такође, сматрамо да су увреде на рачун новинара, који професионално и одговорно обављају свој посао, као и покушаји да се они застраше и да се тиме ограничи право грађана на слободу приступа информацијама – неприхватљиви.

*Амбасадор Руске Федерације у Србији