Косовски Дејтон само под капом УН

Свака конференција о будућем статусу Косова прихватљива је за Србију под једним условом: да се одвија под окриљем Савета безбедности УН. То је јуче изјавио председник Србије Борис Тадић поводом изјаве члана међународне "тројке" Волфганга Ишингера о могућој међународној конференцији о Косову. Тадић је новинарима у војној бази Медевце у Копненој зони безбедности рекао да је читав преговарачки процес о статусу Косова започео у УН и Савету безбедности:
– Конференција мора да има тај правни кров УН. Модалитете преговарачког процеса одређују и Београд и Приштина, али и међународни чиниоци. Још једном наглашавам да је Савет безбедности једина кровна структура испод које може легитимно и законито да се одвија преговарачки процес.

Представник ЕУ у "тројци" обелоданио је у недељном интервјуу за "Вечерње новости" да Брисел, Москва и Вашингтон "већ раде на евидентирању заједничких елемента из српског и албанског предлога", и најавио могућност одржавања завршне преговарачке конференције, сличне "Дејтону", која би била одржана крајем новембра или почетком децембра у неком европском граду. Ишингер је, међутим, истакао да би конференција могла имати смисла "само ако до средине или краја новембра буде довољно расположивог преговарачког материјала".

Министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић каже да Државни преговарачки тим за будући статус Космета "уопште не размишља" о одржавању међународне конференције о покрајини.

Министар је Танјугу рекао да је УН место где се решава косметско питање, и да "никаква посебна међународна конференција" не би могла да решава то питање. И на другим местима у Београду постоји бојазан да Србија има мало шансе да изађе као победник са такве међународне конференције.

Сви саговорници "Политике" слажу се да је Волфганг Ишингер сада фокусиран на покушај да направи документ који ће питање статуса дефинисати новим, пажљиво бираним формулацијама. Оцењујући да ће бити "екстремно тешко" да Ишингер добије подршку Москве и Вашингтона, Горан Свилановић сматра да, уколико до тога ипак дође, Београд и Приштина неће имати куд. Како "Политика" сазнаје, у Њујорку је формула Бориса Тадића о "партнерству под заједничким сувереним кровом" изазвала велико занимање европског и америчког члана тројке (Френка Визнера), који су наговестили да би били вољни да размотре шта би то све могло да подразумева. С друге стране, и Руси су у билатералним контактима почели да говоре о томе да би било добро да Београд изађе са "неком свежом идејом".

Свилановић сматра да је врло индикативно што је у њујоршкој декларацији речено да свако будуће решење статуса "треба да буде усредсређено на развој посебне природе односа између две стране, нарочито у погледу њихове историјске, економске и културне димензије".

С друге стране, из Вашингтона је поново стигла порука да је Америка одлучила судбину Косова и да сада само чека да исцури време за преговоре. Заменица помоћника државног секретара Розмари ди Карло за викенд је рекла да "Косово мора да буде независно", понављајући да се са решењем мора сложити "народ Косова" и инсистирајући на Ахтисаријевом плану као основи за будући статус. Американци су хтели да те исте тезе унесу у саопштење са састанка Контакт групе, али су те формулације на захтев Руса избачене. Чини се да је америчка администрација оставила Европљанима време до 10. децембра, али иза затворених врата појачава притисак на те исте земље дајући им отворено до знања да је америчко признање независности Косово неизбежно. Шеф америчке дипломатије Кондолиза Рајс је само због тога одржала билатералне сусрете са својим колегама из свих 27 земаља ЕУ на септембарском заседању Генералне скупштине УН, а неки европски министри приватно се жале да амерички притисак полако постаје "неиздржив". Американце умирује једино то што Европљани настављају припреме за скорашњи долазак мисије ЕУ на Косово, какав је предвиђен Ахтисаријевим планом, без обзира на то што Београд дипломатским путем упозорава Брисел да би слање такве мисије, без одлуке УН, било кршење међународног права.

У међувремену, Борис Тадић је јуче упозорио међународну јавност на недавну изјаву председника Косова Фатмира Сејдијуа који је казао да Албанци "морају бити мирни до 10. децембра". Тадић је оценио да је таква изјава претња миру.

Амерички часопис "Њујоркер" у новом броју пише да је НАТО 1999. године натерао српске снаге на повлачење са Косова и покренуо силе сличне онима које су недавно продубиле етничке поделе у Ираку, а непостојање реда и закона узроковало је осветничка убиства Срба, којих данас у тој претежно муслиманској покрајини има само око 100.000.

"То је омогућило и криминалним мрежама да од Косова направе кријумчарску спону између Европе и средње Азије, а ’сива економија’ финансира бум у изградњи, непостојећој у званичним статистикама, које бележе само високу стопу незапослености и мали привредни раст, навео је аутор Вилијам Финеген у чланку у "Њујоркеру", чији приказ доноси "Волстрит џорнал".

Аутор, према приказу "Волстрит џорнала", сматра да реторика свих страна постаје оштрија и да "изгледа да ће се питање да ли би Косово требало да буде српска покрајина или независна држава пре решити насилним него мирним путем".

Биљана Митриновић

-----------------------------------------------------------

На Космету "стабилно али крхко"

Генерални секретар Уједињених нација Бан Ки-Мун и шеф Унмика Јоахим Рикер данас ће иза затворених врата представити амбасадорима чланица Савета безбедности редовни тромесечни извештај о стању на Косову и Метохији, који ће, како је претходних дана штампа известила, садржати констатацију да је ситуација "на површини мирна, али са потенцијалом за насиље".

Бан је упозорио да је у последње време на Косову откривено неколико скровишта оружја, од којих се једно доводи у везу са Албанском националном армијом (АНА), коју је Унмик још пре четири године уврстио на листу терористичких организација.

Генерални секретар УН је, поново, упозорио на мали број регистрованих повратака прогнаних особа, односно да се од почетка 2007. године на Косово вратило свега 1.018 људи, од чега 37,9 одсто чине Срби.

Рикер наводи да је до 15. јуна, због учешћа у насилним демонстрацијама које су марта 2004. године избиле на Косову, осуђено 28 особа у 14 процеса.

Шеф Унмика је известио и да је мешовита српско-албанска комисија за нестала лица у претходне три године решила више од 1.000 случајева, од чега 240 током 2007. године.