Варшавска берза престигла Бечку

Специјално за „Политику”
Варшава, 27. августа – Варшавска берза постала је водећа у региону средње и источне Европе пошто је, по вредности компанија чијим се деоницама тргује, престигла досад најјачу – Бечку берзу. Према управо објављеним подацима, вредност акција којима се тргује на берзи у главном граду Пољске достигла је 122 милијарде евра, пет милијарди више него што је у Бечу.
Према овдашњем аналитичару Марћину Прешловском, главни разлог тог успеха јесте прилив страних комитената. Док је 2003. Варшавска берза имала само једну компанију која је издавала папире од вредности из иностранства, сада их је овде већ 25. Истовремено, њихов број је у Бечу пао са 21 на 18.

– Растући број страних компанија на Берзи у Варшави резултат је стратегије, олакшаног приступа имовини, као и стабилне инвеститорске  базе, која обухвата и стране инвеститоре. Успеху су допринеле и ниске цене примарне понуде акција и маркетинг”, резимира овај аналитичар.

Према Владимиру Гешперику, шефу фирме „Капитл Маркетс”, и величина земље је разлог успеха пољске берзе. „Берза је место где се потражња за деоницама среће са понудом, а 38 милиона Пољака је 38 милиона потенцијалних инвеститора, купаца и продаваца“, изјавио је он, додајући да је немалу улогу имало и геополитичко опредељење у Њујорку, где су највеће америчке банке најавиле да ће од берзи у региону преферирати Варшаву, у чему су имале и подршку политичких врхова земље.

Владмир Вано, аналитичар Фолскбанке – Словачка види, међутим, у пољском првенству прозаичније разлоге.

„У регионалним и европским релацијама пољске су деонице веома јевтине, с обзиром на перспективе високог раста. Осим тога, очекивана приватизација Варшавске берзе привукла је не само инвеститоре, него је и помогла да повећа обрт и ликвидност”, тврди он.

Истовремено, конкуренту – Бечкој берзи лошије иде, што је помогло успостављању примата берзе у пољској метрополи.

„У Пољској је више занимљивих емисија него на Бечкој берзи, где се, ипак, тргује, углавном акцијама аустријских компанија, међу којима су за стране инвеститоре занимљиве само деонице Ерсте банке и Рајфајзен банке”, објашњава Гешперик. Разлоге заостајања аустријске берзе Вано види у томе што ова земља, истина, припада географски средњој Европи, али је економски међу старим чланицама Уније. „Међу старим чланицама преовлађују бојазни од изразитијег економског успоравања. То није средина која би привлачила фирме изгледима за зараду, ценама деоница и обртом на берзи”, прецизирао је он.

Информације о продаји већинског удела на Прашкој берзи, која је, иначе, између два рата била већа и од Бечке и Варшавске, и убедљиво најјача у региону, могле су изазвати нови талас конкуренције. Бечка берза не таји намеру да купи удео од 90 одсто, који се процењује на око 300 милиона долара, а у томе би јој, пре свих, могла конкурисати Варшавска берза, која је показивала ту тежњу. Сада се, међутим, није ни огласила, вероватно зато што су главни акционари Прашке берзе одмах истакли да је претходни услов за купца да није у власништву државе, као што је Берза у Варшави. Према агенцији Блумберг, Варшавска берза мерка берзу у Софији и очекује да бугарска влада понуди свој удео на продају. Осим тога, недавно је ојачала своју позицију куповањем удела од 25 посто у Украјинској берзи, најперспективнијој у региону.

У Варшавској берзи са оптимизмом гледају у будућност. Очекују рекордни прилив нових фирми, иза чега стоји све јача тежња мањих и средњих предузећа да повећају удео својих деоница којима се тргује.