Грч­ка на­ба­вља нај­мо­дер­ни­је америчке ави­о­не Ф-35

Од на­шег до­пи­сни­ка

Ати­на – Грч­ка је до­би­ла „зе­ле­но све­тло” за на­бав­ку нај­са­вре­ме­ни­јих бор­бе­них ави­о­на Ф-35, ко­ји би, уко­ли­ко се с тим сло­жи и аме­рич­ки Кон­грес, мо­гли да бу­ду ис­по­ру­че­ни 2028. го­ди­не. Мо­гућ­ност ку­по­ви­не усле­ди­ла је по­сле од­лу­ке пред­сед­ни­ка аме­рич­ког се­нат­ског ко­ми­те­та за ме­ђу­на­род­не од­но­се Ро­бер­та Ме­нен­де­са, ко­ји, ка­ко је из­ја­вио, од­лу­ку ни­је ба­зи­рао на чи­ње­ни­ци „што обо­жа­ва грч­ки на­род”, већ на то­ме „што је реч о зе­мљи ко­ја је са САД со­ли­дар­на у ва­жним обла­сти­ма, ко­ја по­шту­је де­мо­кра­ти­ју, пра­во и ко­ја ни­је не­при­ја­тељ сво­јим су­се­ди­ма”.

Реч је и о стра­те­шким ин­те­ре­си­ма САД и НА­ТО-а, ре­као је Мен­дес, где се на ис­точ­но Сре­до­зе­мље, у ко­јем Грч­ка пред­ста­вља фак­тор за­шти­те без­бед­но­сти и ста­бил­но­сти, да­нас гле­да дру­га­чи­је, кроз ди­на­ми­ку ко­ја отва­ра еко­ном­ске и енер­гет­ске мо­гућ­но­сти Грч­ке, Ки­пра и Изра­е­ла, бла­го­да­ре­ћи ко­јој мо­гу да по­сто­је мно­го ја­че без­бед­но­сне ве­зе. Мен­дес ис­ти­че да је нео­п­ход­на ја­ка стра­те­ги­ја за овај ре­ги­он и на­гла­ша­ва да је оправ­да­но по­ди­за­ње од­брам­бе­не са­рад­ње с Грч­ком, да­кле и одо­бре­ње за про­да­ју бор­бе­них ави­о­на Ф-35, јер сма­тра да Ати­на ни­је учи­ни­ла ни­шта да ис­про­во­ци­ра Тур­ску и да је у вре­ме ка­та­стро­фал­ног зе­мљо­тре­са ко­ји је по­го­дио ову су­сед­ну др­жа­ву по­ка­за­ла со­ли­дар­ност. САД исто­вре­ме­но, по ре­чи­ма Мен­де­са, оста­ју при не­га­тив­ном ста­ву око про­да­је Ан­ка­ри бор­бе­них ави­о­на Ф-16, ма­да је из­ве­сно да ће но­во­на­ста­ле тра­гич­не окол­но­сти до да­љег за­мр­зну­ти раз­ми­шља­ња Тур­ске на ову те­му и по­ста­ви­ти дру­ге при­о­ри­те­те.

Да­кле, по­сле од­лу­ке Мен­де­са, ко­ју још тре­ба да по­твр­ди Кон­грес, Грч­ка ја­ча сво­ју од­брам­бе­ну моћ уз по­пу­ња­ва­ње вој­не фло­те ави­о­ни­ма Ф-35 ула­зе­ћи у дру­штво зе­ма­ља с нај­са­вре­ме­ни­јом рат­ном ави­ја­ци­јом, чи­ме се бит­но ме­ња и рав­но­те­жа у Еге­ју.

На­ме­ра је да овај тип ави­о­на у пер­спек­ти­ви за­ме­ни цео скуп бор­бе­них ави­о­на сред­ње кла­се ко­ји су тре­нут­но у опе­ра­тив­ној упо­тре­би САД и оста­лих са­ве­зни­ка и да та­ко по­ста­не нај­ма­сов­ни­ји ин­тер­на­ци­о­нал­ни ави­он у рат­ним ва­зду­хо­плов­стви­ма и мор­на­ри­ца­ма ве­ћег бро­ја зе­ма­ља.

Грч­ка, ко­ја за од­брам­бе­не свр­хе одва­ја око де­вет ми­ли­јар­ди евра, по­след­њих го­ди­на је знат­но оја­ча­ла вој­ну моћ на мо­ру и у ва­зду­ху су­о­ча­ва­ју­ћи се са сва­ко­днев­ним прет­ња­ма ко­је су сти­за­ле с тур­ске стра­не, тр­пе­ћи про­во­ка­ци­је и днев­но по ви­ше де­се­ти­на по­вре­да ва­зду­шног про­сто­ра, ко­је су по­след­њих да­на утих­ну­ле, што мо­жда отва­ра на­ду да ће тзв. ди­пло­ма­ти­ја зе­мљо­тре­са до­ве­сти до де­е­ска­ла­ци­је за­тег­ну­то­сти. Од­ла­зак грч­ког ше­фа ди­пло­ма­ти­је Ни­ко­са Ден­ди­ја­са као пр­вог европ­ског ли­де­ра ко­ји је за­јед­но с тур­ским ко­ле­гом Ча­ву­шо­глу­ом об­и­шао по­стра­да­ло под­руч­је, као и по­моћ грч­ких спа­си­ла­ца ко­ји су већ по­сле не­ко­ли­ко са­ти из­вла­чи­ли на­стра­да­ле из ру­ше­ви­на, је­су по­те­зи ко­ји до­ка­зу­ју, ка­ко су то два ми­ни­стра за­кљу­чи­ла, да не тре­ба че­ка­ти ка­та­стро­фе да би се ус­по­ста­вио ди­ја­лог и раз­го­ва­ра­ло о ви­ше­де­це­ниј­ским про­бле­ми­ма. Не тре­ба оче­ки­ва­ти чу­да, али у си­ту­а­ци­ји кад је уне­сре­ће­ном тур­ском на­ро­ду ру­ка по­мо­ћи пру­же­на од пр­вог су­се­да, ко­га су сма­тра­ли не­при­ја­те­љем, рас­по­ло­же­ње љу­ди се ме­ња, а Тур­ска, без об­зи­ра на то ко ће би­ти на вла­сти, ви­ше не­ће би­ти она иста од пре зе­мљо­тре­са.

Ати­на, по­у­че­на ис­ку­ством, на­ста­вља с на­о­ру­жа­ва­њем и у рат­ној ави­ја­ци­ји да­нас има 250 бор­бе­них ави­о­на тре­ће и че­твр­те ге­не­ра­ци­је, ме­ђу ко­ји­ма и 24 но­ва фран­цу­ска бор­бе­на ави­о­на ти­па „ра­фал” че­твр­те ге­не­ра­ци­је, опре­мље­на нај­моћ­ни­јом тех­но­ло­ги­јом. Пре­ма реј­тин­гу нај­ја­чих ар­ми­ја, ко­ји об­ја­вљу­је сајт „Гло­бал фа­јер­па­у­ер”, Грч­ка је на ви­со­ком 30 ме­сту ме­ђу 147 др­жа­ва.

„Ма­ла смо зе­мља с 11 ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка, али има­мо ви­ше тен­ко­ва не­го Не­мач­ка и Фран­цу­ска за­јед­но и ви­ше фре­га­та не­го Хо­лан­ди­ја. Грч­ка спа­да у јед­ну од нај­ја­чих вој­но­ва­зду­хо­плов­них си­ла у Евро­пи иако еко­ном­ски ни­је то­ли­ко сна­жна”, кон­ста­ту­је ми­ни­стар ино­стра­них по­сло­ва Грч­ке Ни­кос Ден­ди­јас и под­вла­чи да је исто­вре­ме­но је­ди­на чла­ни­ца ЕУ и НА­ТО-а ко­ја се су­о­ча­ва­ла с ја­сном рат­ном прет­њом су­сед­не др­жа­ве, због че­га су јој нео­п­ход­не ја­ка вој­ска, ави­ја­ци­ја и фло­та.

Пре­ма ста­ти­сти­ка­ма, Грч­ка је у НА­ТО-у пр­ва по вој­ним рас­хо­ди­ма. При­ме­ра ра­ди, са­мо у 2021. на ку­по­ви­ну вој­не тех­ни­ке по­тро­ши­ла је ви­ше од се­дам ми­ли­јар­ди евра, што је 3,82 од­сто БДП-а, у че­му је пре­ма­ши­ла чак и САД, где је про­це­нат био 3,7 од­сто БДП-а.

Ден­ди­јас об­ја­шња­ва да је све то нео­п­ход­но за­то што Евро­па не­ма соп­стве­ну ар­ми­ју. У су­шти­ни, пот­пи­си­ва­њем стра­те­шких вој­них са­ве­за с Фран­цу­ском и САД Грч­ка је по­ста­ла аме­рич­ко упо­ри­ште у ју­жној Евро­пи. Пре­ма спо­ра­зу­му, Аме­ри­кан­ци су до­би­ли вр­ло ва­жну ба­зу у Алек­сан­дру­по­ли­су на се­ве­ру Грч­ке, с тим што вој­ску мо­гу да раз­ме­сте у још че­ти­ри ба­зе: код Во­ло­са, на по­ли­го­ни­ма Ли­то­хо­ро и Ја­ну­ли и у по­мор­ској ба­зи Су­да на Кри­ту.