Два аршина за мерење ТХЦ-а у „конопљи са киоска”

Случај Н. С. (30) из Мионице против кога је поднет оптужни предлог пошто је полиција у његовом ранцу пронашла теглицу са једним грамом цветова конопље коју је купио у трафици и за коју му је издат фискални рачун, не престаје да интересује, али и буни јавност. Иако се на интернет презентацији поменутог производа наводи да је реч о производу који нема психоактивно дејство и да је количина ТХЦ-а у биљци дозвољена законом (мање од 0,3 одсто), стручњаци Одељења за физичко-хемијска и токсиколошка вештачења Националног центра за криминолошку форензику, анализом су добили другачији резултат. У испитаном узорку, они су утврдили да је масени удео ТХЦ-а већи од 0,3 процента.

Слободан Стојановић из Националне асоцијације конопљара Србије за „Политику” објашњава због чега се подаци о количини ТХЦ-а у поменутом производу разликују и ко је одговоран за то. Наводи да је апсолутно неспорна ствар да је конопља из теглица које се продају у трафикама легална и са законитим садржајем ТХЦ-а у биљци због чега је и издата дозвола за продају. Са друге стране, тврди наш саговорник, Национални криминалистичко-технички центар погрешно ради анализе, па самим тим и добија нетачне резултате.

– Реч је о такозваном семиквантитативном вештачењу, односно методи која не може да пружи тачан садржај ТХЦ-а, већ само наговештај да ли га има и да ли га, можда, има 0.00005 одсто или 10 процената. Ова метода се, иако је спорија, скупља и непрецизна, свесно користи. Такође, после само једног дана, више не постоје материјални трагови којима се може проверити резултат за разлику од, рецимо, холц анализе где резултат остаје проверљив и после пет или десет година. Свака конопља у себи има ТХЦ, а њихове сорте међусобно се разликују по његовој количини, али и количини ЦБД (једно од стотинак једињења која се налазе у канабису, али само по себи нема психоактивно дејство) – наводи Стојановић.

У полицијској пракси, напомиње наш саговорник, може да се ради и такозвани Валеров фактор којим се одређује однос ТХЦ-а и ЦБД-а. Међутим, то се избегава. Уз помоћ поменутог теста, каже Стојановић, може да се одреди да ли је конкретан производ прављен од индустријске или медицинске конопље.

– Упрошћено, ако је у садржају више ЦБД-а то је влакно тип конопље, а ако је више ТХЦ-а то је медицински тип конопље. ЦБД побија психоактивно дејство ТХЦ-а – објашњава наш саговорник.

Апсолутна нула за ТХЦ код конопље, тврди Стојановић, не постоји. А, то је оно што се тражи по постојећем закону.

– Ако узмемо у обзир да се лажирају резултати анализа, долазимо до проблема. На једном од суђења смо имали случај да је вештак закључио да без дозволе нико не сме да поседује конопљу. Закон нам није усклађен са оним који прописују Уједињене нације у којем се наводи подела на влакно и медицински тип. Влакно тип (индустријска конопља) не спада под психоактивне контролисане супстанце и не подлеже под било какве забране, а код нас се забрањује. Такође, ми смо једина земља у свету где се надземни део биљке сматра за дрогу, а канабиноиди настају тек у пупољку. Семенке које у себи немају канабиноиде, а изузетно су здраве за исхрану, могу онима који их имају да направе проблем. Наиме ако вам нађу семенке, терете вас за намеру узгоја. МУП узима неке семенке, гаји их и потом утврђује да ли је конкретна врста конопље забрањена или дозвољена. Нико не зна поуздано које је семенке МУП засадио. Примера је много и зависи од тумачења и добре или лоше воље правосуђа – напомиње Стојановић.

Национална асоцијација конопљара Србије је, наводи наш саговорник, више пута слала допис министарствима са предлогом да се организује заједнички састанак на којем ће договорити даљи рад на уређивању закона о конопљи, а све у складу са одлуком Уједињених нација из децембра 2020. године. Међутим, предлогу се, додаје Стојановић, није изашло у сусрет.