Притисци да уведемо санкције Русији биће настављени

Програмски координатор Београдског фонда за политичцку изузетност Стефан Владисављев изјавио је данас да, независно од тога да ли ће бити постигнут споразум Београда и Приштине, биће настављени притисци на Београд да уведе санкције Русији.

Владисављев је рекао за Танјуг да је изузетно важно што је Србија имала представнике на Минхенској конференцији, јер је јасно да је она послужила као нека врста припрема за наставак разговора Београда и Приштине у Бриселу, 27. фебруара.

„Ако су и постојале недоумице око тога шта је садржина француско-немачког споразума, које су његове одреднице и који су будући кораци у постизању споразума између Београда и Приштине, оне су серијом састанака на Минхенској конференцији отклоњене. За нас, који посматрамо са стране, проблем је транспарентност која је никаква. Ми и даље не знамо шта садржи споразум”, рекао је Владисављев.

Он додаје да се неке верзије појављују с времена на време, али да не постоји потрвда да су то верзије о којима се договара.

Такође, истиче, изјаве представника Београда и Приштине указују да се спрема следећи корак.

„Вероватно негде најважнији јесте питање увођење санкција Русији. Притисци од стране међународне заједнице су све чешћи и гласнији и питање је колико ће Србија моћи да задржи неутралну позицију. Све то, посебно имајући у виду да је подршка међународне заједнице неопходна да би се од споразума могло извући нешто што би могли назвати максимумом”, поручује Владисавлев.

Он верује да је то што Србија није увела санкције Русији, претпоставка ситуације у којој се нашла и претпоставка притиска да споразум мора бити постсигнут.

„Због тога што није увела санкције Русији, преговарачка позиција Србије није онолико добра колико би могла да буде. Не мислим да су нужно повезанми један процес са другим, Преговори са Приштином нису нужно зависни од тога да ли ће Београд увести санкције Русији. Али било да споразум између Беогарада и Приштине буде постигнут или не, а ја чврсто верујем да хоће, притисак на Београда ће остати и захтеви да се уведу санкције”, сматра Владисављев.

Он каже да је узалудна нада Београда да ће сукоб брзо проћи, пошто се чини да ће сукоб трајати још неко време и наглашава да ће све то време трајати захтеви западних земаља Београду да уведе санкције, што би, према његовом мишљењу, Србија као земља кандидат за чланство у ЕУ и требало да уради.

Владисављев каже да је било за очекивати да ће главна тема конференције у Минхену бити будуће учешће Запада у рату у Украјини.

Каже да је веома важно нагласити да се не очекује активно учешће и слање снага НАТО или војника било које друге земље са западне хемисфере које би активно учествовале у самом сукобу и да се о томе није ни говорило.

Наглашава да је Русија искључена из дискусије, док су остале државе као што су САД, Немачка, Француска, Велика Британија говориле само о томе како се може помоћи Украјини.

С друге стране, истиче, „имали смо изасланика Кине Ванг Јија, који је једини изашао са предлогом да се дође до неке врсте мировног споразума”.

Владисављев верује да је за очекивати да Кина ускоро представи свој мировни спорузум, заснован на вредностима Си Ђин Пинга.

„Ми заправо можемо говорити да, колико год то парадоксално да звучи, да Кина ради на промоцији мира, а западне земље на ескалацији рата даљим обезбеђивањем финансијске помоћи и наоружавањем Украјине, која ће јој омогућити да има активну улогу од руске агресије на својој територији”, истиче Владисављев.

На питање да ли ће то што су Шведска и Финска међу првима послале помоћ Турској након разорног земљотреса, допринети да Турска одблокира њихов приступ НАТО, Владисављев каже да то може да буде тако, али да верује да ћемо на коначну одлуку још дуго чекати.

„Турска је често била на мети критика због мањинских група, пре свега Курда, а чини се да ју је блокада Шведске и Финске поново ставила у позицију земље која није усаглашена са заједничким вредностима земаља чланица НАТО алијансе”, истиче Владисављев.

Што се тиче председничких избора у Турској 14.маја, који ће за председника Ердогана бити бити или не бити, Владисављев каже да ће у условима тренутне катастрофе, на резултат избора највише утицати како се власт носила са несрећом.

„Подсетићу на 2020. и то што је Доналд Трамп изгубио на изборима, иако је био фаворити по анкетама. Он је изгубио због очајног реаговања на избијање епидемије коронавируса”, каже Владисављев.

У овом тренутку, додаје, с обзхиром на велику помоћ међународне заједнице и велику ангажованост турских снага на отклањању последица земљотреса, чини му се да је Ердоган у ствари добио на популарности, јер је изградио лик лидера који жустрим реаговањем и активним учешћем доприноси ублажавању последица земљотреса.

„С обзиром да избори нису предалеко, питање је да колико ће бити опасне највеће последице, поред 40.000 мртвих, а то су социо-економске последице. Оне могу много велики број људи довести на руб сиромаштва и угрозити основне могућности за живот што може да узрокује незадовољство, али чини ми се да нема времена да то буде одлучујући фактор на предстојећим изборима”, поручује Владисављев.