Интернетом до података о имовини

Већ крајем септембра грађани Србије преко Интернета моћи ће да претражују базу података катастра непокретности, сазнају ко су власници или корисници некретнина, као и то да ли је имовина за коју се распитују под судским спором, хипотеком или на било који други начин оптерећена, каже директор Републичког геодетског завода (РГЗ) Ненад Тесла.

Увид у детаље јединственог катастра непокретности – информације о катастарским парцелама, зградама, становима и помоћним објектима као посебним деловима зграде и другим грађевинским објектима, о њиховом положају и облику, површини, начину коришћења, бонитету, катастарској класи – биће могућ на сајту наредне године,.

– Нови информациони систем и израда софтверске апликације и финансирани су кредитом Светске банке. Његова примена ће допринети да РГЗ одговори све већем броју захтева грађана, пружајући велики број геопросторних података на брз и ефикасан начин. Тако ћемо постати јавни сервис, као саставни део е-управе Републике Србије – објашњава Тесла.

У централни регистар, који је објединио земљишне књиге и катастар непокретности, до сада је укњижено око 78,3 одсто територије Србије, док је на мапи Београда резултат нешто слабији.

Устројене су углавном мање катастарске општине – Стари град, Раковица, Врачар, Савски венац, Сремчица, Бели Поток, Кнежевац и Пиносава, док је у Новом Београду укњижено 95 одсто територије.

Формирање централне базе података у главном граду иде знатно теже због традиције вођења двојних евиденција непокретности: катастар земљишта (у Републичком геодетском заводу) и земљишне књиге (у општинским судовима). Двојне евиденције су у употреби и у Војводини и Београду, док је у осталим регионима Србије катастар земљишта остао једина евиденција парцела.

На територијама где постоји само катастар земљишта било је једноставно пребацити евиденцију у катастар непокретности, док је „слагање” две евиденције, као што је то случај у Београду, мукотрпан посао.

План је, каже директор Републичког геодетског завода, да свака општина у Србији до 2010. године добије катастар непокретности, што ће омогућити власницима да брзо и лако дођу до поседовног листа.

Компликована процедура можда је била један од разлога због којег су се власници тешко одлучивали да укњиже своју имовину, а то значи да нису могли ни да располажу њоме.
Од спајања земљишних књига и катастра непокретности у јединствен централни регистар највише користи имаће пољопривредници. Моћи ће, рецимо, да стављају земљу под хипотеку. Они више неће бити у дилеми да ли се власништво о непокретности налази у евиденцији земљишних књига по општинским судовима или у евиденцији код РГЗ.

Нови закон о државном промеру и катастру непокретности требало би управо да убрза процес укњижбе. Он би требало да омогући да се непокретности, које нису спорне, аутоматски књиже без јавног увида и додатних процедура.
– Тиме ће физичка и правна лица имати могућност да на брз и једноставан начин упишу своје непокретности у катастар, што је значајно нарочито у општинама у којима је развојем тржишта некретнина повећан број захтева за упис хипотеке због обезбеђења кредита. Нова законска решења имаће ефекта у решавању проблема као што су смањење времена потребног за решавање захтева, смањење гужви у писарницама служби и лакши приступ подацима катастра непокретности – истакао је Тесла.

-----------------------------------------------------------

Мукотрпан посао

Власник легализоване куће на Звездари који жели да је укњижи мора да прође скупу и компликовану процедуру. У тој општини још нема јединственог катастра непокретности. Постоји двојна евиденција: у катастру у Улици 27. марта 43-45 се евидентирају првенствено технички, графички, подаци, а у земљишним књигамау Другом општинском суду води се евиденција о правима над непокретностима.
Да би укњижио кућу, власник мора да ангажује овлашћену геодетску организацију да сними новонастало стање.
Затим се на основу тог геодетског снимка покреће поступак у Републичком геодетском заводу – Служби за катастар непокретности Београд, како би се легализовано стање унело у евиденцију катастра, о чему катастар по спроведеном поступку доноси решење. По правоснажности тог решења, катастар израђује такозвани пријавни лист и доставља га Другом општинском суду – земљишнокњижном одељењу, као основ за евидентирање објекта у земљишној књизи. Истовремено треба поднети захтев за укњижбу наведеном земљишнокњижном одељењу. Поступак укњижбе се завршава добијањем такозваног решења од Другог општинског суда.Законом прописани рок за овакав поступак је два месеца, али то обично потраје дуже.