Дело са три тaчке

Панчево – Уметнички пројекат „Недоглед”, резултат вишегодишњих истраживања Београђанке Иване Стојковић, која се односе на процес уметничког стварања, где је уметничко дело исходиште а не циљ, представљен је у Галерији „Милорад Бата Михаиловић” у Панчеву и може се погледати до сутра. Амбијентална инсталација, према речима уметнице, технички је ослоњена на експериментални приступ класичном графичком медију и поступку високе штампе, а тематски на рефлексију. Тема и техника се заснивају на принципу умножавања лика, односно матрице, стварајући један ауторефлексивни механизам који испитује и истиче границе и могућности медија – штампе и папира. Започет 2001. године, пројекат је подвргнут идеји о сажимању свих претходних и будућих фаза у један рад, а с циљем праћења сукцесивних промена и трансформација у креативном процесу, материјалу и просторном организовању рада.

 – Папир, чију материјалност испитујем у креативном процесу, постаје главни медијатор у технолошком решавању овог проблема. Покушавам да му дам својство огледала које не задржава одраз, тиме што процес не заустављам у тренутку естетског испуњења, већ настављам таложење на истом комаду папира. Процес постаје непрекидан ток, у непрестаном мењању, а форма дела, скуп свих микро и макропромена у материјалу, простору и времену без интенције ка коначном уобличењу – објашњава уметница и додаје да дело нема коначни визуелни циљ, нити крај, оно је процес чија се појавност огледа у тренуцима показивања текуће фазе. Критика напомиње да из класичне приче о графици, почиње Иванина поезија, а њен рад поставља питање – какав је резултат након вишегодишњег понављања отисака на истој подлози.

– Овај уметнички рад је пре свега акумулација огромне енергије која је у времену трошена и слагана, и слагана, и слагана. Отисци се умножавају до граница издржљивости папира. Енергија је физичка енергија која се користи за отискивање, бесконачно понављање али и ментална: концентрација сваки пут при наношењу боје, подешавању притиска, остављању трага. Свест о трајању која је везана за живот, и намера, што је посебно занимљиво, да се овај вишедеценијски процес настави као један животни циклус, оставља ово дело са три тачке, као нешто што ће да траје – оцена је Радомира Кнежевића, редовног професора ФЛУ у Београду и ментора докторског уметничког пројекта Иване Стојаковић, која је поред формалног школовања, паралелно образовно, уметничко и радно искуство стицала у Индонезији, великим делом као стипендиста индонежанске владе.

Чланица УЛУС-а Ивана Стојковић за собом има 20 самосталних изложби и перформанса у Србији и Индонезији и више од осамдесет групних наступа у земљи и иностранству. Добитница је више значајних награда, стипендија, резиденција и признања, као учесник и организатор више уметничких колонија, резиденција, креативних радионица, презентација, перформанса, као и других активности из области уметности.