Два сата за опозицију, али...

Само компромис власти и опозиције може да одблокира, али и омогући рад Народне скупштине Србије, док би свако друго решење, па и оно којим би се мерама искључења посланика са седнице одблокирао парламент, само дестабилизовало стање у држави, слаже се већина представника „сукобљених” страна и аналитичари. Последњу, додуше, медијску, понуду власти опозицији да два сата „прича своју причу”, а остатак времена о законима који су на дневном реду, опозиционари су одбацили као понижавајућу, али из изјава представника владајуће коалиције „Политици”, стиче се утисак да понуда није добро интерпретирана и да би се „неспоразум” могао решити у понедељак на консултацијама код Славице Ђукић-Дејановић, председника парламента.

Представници владајуће коалиције од тренутка кад је 21. јула прекинута седница парламента упорно понављају да ће учинити све да се нађе компромисно решење. Међутим, сви, изузев Сузане Грубјешић, шефа посланичке групе Г17 плус, одмах иза тога додају, „али, ако договора не буде, примениће се све мере из пословника, укључујући и искључења посланика са седнице”. Ово „али” опозиционари су одмах назвали претњом и најавили контраакције. Грубјешићева је једина, која ниједном није употребила ово „али”, а, у изјави за „Политику”, каже да су за „рад парламента одговорни и власт и опозиција, потребан је договор.”

Она истиче да „санкције према опозицији не само да нису решење, него би могле имати и контраефекат, дакле не треба им претити, већ и власт и опозиција треба да се потруде и пронађу решење, имајући у виду интересе грађана, а витални интерес грађана је усвајање закона”.

Сви остали представници владајуће коалиције, поменули су, као крајњу меру за деблокаду парламента, искључења посланика са седнице. Искључење, по Пословнику, подразумева да искључени посланик не може да присуствује заседању, а мера „удаљења примењује се за наредних 20 дана заседања, односно на седницу на којој је ова мера изречена, ако седница траје дуже од 20 дана заседања (рада) ”. То, практично, значи да би искључени посланик могао остати ван сале за заседање и неколико месеци. Уколико би се власт и опозиција „инатили”, скупштина би, практично, могла остати без опозиције, јер би сви опозиционари на крају могли да добију меру удаљења са заседања.

Зоран Стојиљковић, професор Факултета политичких наука у Београду, каже за „Политику”, да искључивање посланика никако не би било добро: „То би било врло ризично и не видим то као нешто што неко прижељкује. Чини ми се да се таква могућност помиње у склопу међусобних притисака власти и опозиције. Уколико би се, међутим, тако нешто десило, онда би опозиција прешла на ванпарламентарна средства деловања, што није добро и што би само дестабилизовало ситуацију у земљи и у политичкој и у економској сфери, што никоме није у интересу. Боље је ићи на консензус и мени се чини да се на томе ради. Дакле, власт не треба да тражи пречицу за наставак рада парламента, а опозиција треба да има у виду економске интересе грађана и да омогући рад парламента и доношење закона”.

Званични разговори о наставку рада парламента заказани су за понедељак и тада ће свако рећи своје захтеве и предлоге. За сада, углавном, постоје неки неформални контакти између „зараћених” страна и „разговори” преко медија. Изјаву Наде Колунџије, шефа посланичке групе ЗЕС-а, да би договор могао бити такав да „опозиција о другим темама говори два сата дневно, како би преостало довољно времена да завршимо рад по једној тачки дневног реда”, опозиција је дочекала „на нож”.

И Томислав Николић, шеф посланичке групе СРС-а, и Милош Алигрудић, шеф посланичке групе ДСС-а, оценили су ову „понуду” да се „опозицији додели два сата на почетку седнице да кажу све што имају”, као понижавајућу, односно скандалозну. Александра Јерков, заменик шефа посланичке групе ЗЕС-а, каже за „Политику”, да није чула за предлог „два сата за опозицију”.

– Било је предлога – каже Александра Јерков – да се договоримо о томе да опозиција говори и о тачкама које нису на дневном реду, али да се омогући да се дневно обради једна тачка дневног реда, ако треба и уз продужетак радног дана. Дакле, додаје Александра Јерков, „нико није мислио како ћедати опозицији неко време да прича, а да никога из владајуће коалиције за то време нема у сали, мислим да је реч о неспоразуму и да ће све бити разјашњено у понедељак”.

Слично каже и Сузана Грубјешић и додаје да је у интересу свих да се све спорне ствари разјасне, као и да парламент усвоји и ССП и енергетски споразум са Русијом и пакет „кредитних споразума”. Грубјешићева верује да ће на консултацијама у понедељак бити постигнут договор о успешном завршетку седнице.

Томислав Николић је јуче на конференцији за новинаре рекао да је СРС спреман да учествује у раду парламента по заказаном дневном реду, али и да „власт мора да покаже спремност за утврђивање одговорности за инцидент поводом хапшења Радована Караџића”. Он је најавио и да ће „седница потрајати јако дуго” и да ће СРС изнети анализу догађаја у Србији. Међутим, Николић је казао и да неће присуствовати консултацијама, јер „није позван, него само обавештен” о њима.

Да би се до договора дошло, мора се разговарати, па ако Николић очекује да владајућа коалиција покаже добру вољу за компромис, онда би било логично да се појави на консултацијама како би из прве руке чуо понуду, иако је добио „само” обавештење.

Николић је, иначе, на прошлонедељној конференцији за новинаре, детаљно изложио све што се догађало на митингу СРС-а поводом хапшења Караџића и како је, између осталог, дошло до премлаћивања Ранка Панића, који је потом преминуо. Одговор му, сигурно, не могу дати посланици владајуће коалиције, али, како незванично кажу у владајућој коалицији, може и мора МУП Србије. Дакле, Николић може да, на пример, затражи од владе одговоре у неком року, па ако се влада оглуши, увек може да понови захтев и примени легитимно опозиционо средство у парламенту – опструкцију.

-----------------------------------------------------------

Енергетски споразум пролази само уз помоћ опозиције

Колико је важно да се власт и опозиција договоре о раду најбоље се види на примеру енергетског споразума са Русијом, који никако не може бити ратификован без помоћи СРС-а, ДСС-а и НС-а. Владајућа коалиција од својих 128 посланика има само 119 гласова за ратификацију, пошто ће против бити девет посланика Лиге социјалдемократа Војводине и Савеза војвођанских Мађара. Против су и посланици ЛДП-а. Уколико власт и опозиција, међутим, реше сукоб консензусом, уз међусобне уступке, овај споразум би био усвојен са 227 гласова, јер ће за њега, поред владиних странака, гласати и сви посланици СРС-а, ДСС-а и НС-а.