Родитељи деце пешака страдале у саобраћају траже измену закона

Родитеље Николине Јанковић, Мелисе Зећовић, Максима Вујића, Давида Мормера, Богдана Гавриловића, Маје Зарић, Нађе Тасић, Ернада Бакана, Деспота Мрђића, Душана Мицића, Павла Станковића и Стефана Балића ујединила је неописива туга. Њихова деца, од којих ниједно није било старије од 18 година, настрадала су на пешачком прелазу или тротоару. Виновници њихове смрти били су бахати и несавесни возачи, који су возилом управљали под дејством алкохола, неприлагођеном брзином или са пробним дозволама, без надзора искуснијих возача.

Неки од криваца побегли су са места догађаја, неки никада нису процесуирани, а некима су изречене срамно ниске казне, на граници минимума прописаног законом.

Вера и Богољуб Јанковић из Крагујевца, родитељи Николине (12) која је преминула након што ју је 7. децембра прошле године на пешаком прелазу колима ударио бахати возач. За наш лист кажу да су сви родитељи деце која су настрадала као и њихова Николина, после првобитног шока, смогли снаге да кажу како желе да верују да је то последња таква трагедија.

– На жалост, таква надања су се изјаловила. Једна за другом, догађају се још језивије трагедије, под још страшнијим околностима. Схватили смо да појединачно ништа не можемо да урадимо. Позвали смо људе који су пролазили најтеже тренутке у својим животима и слушајући њихове приче закључили да нешто хитно мора да се промени. Верујемо да ће јавност, ако сазна колико нас има, ако чује наше трагичне приче, схватити да до промена мора да дође. Људи морају да знају да су статистички подаци изузетно забрињавајући. Због свега наведеног, наше борбе за животе деце у Србији смо са друштвених мрежа пребацили у медије и на ниво надлежних институција у републици – кажу Николинини родитељи.

Статистички подаци до којих су родитељи настрадале деце дошли, како кажу Вера и Богољуб Јанковић, показују да је просечна казна која се изриче окривљенима за изазивање саобраћајне незгоде са смртним исходом – годину дана затвора. Судије су нешто строже, наводе наши саговорници, када су у питању деца, па је просечна затворска казна – три године.

Због незадовољства казненом политиком, постојећим законима и прописима, неуједначеном судском праксом, родитељи деце која су настрадала на пешачким прелазима и тротоарима су се ујединили тражећи хитну измену Закона о безбедности саобраћаја на путевима и Кривичног законика.

Свесни смо да ће борба за измену закона бити спора, да ће многа врата бити затворена, да ће се неке столице затрести, али нећемо одустати и нећемо прихватити никакве приче у будућем времену, обећања… Једино што је прихватљиво за нас је да се каже тачан датум када измене ступају на снагу и када ћемо почети јавну расправу свих инстанци о овом проблему. Једино тако број страдале деце може да се смањи. Тражимо да се окривљенима у поступцима који су у току изрекну максималне затворске казне. Лоша се порука шаље неуједначеном и благом судском политиком. Слободно могу да кажем да су и то неки од разлога оволиког броја трагедија. Кад неколико убица добије максималне казне за процесе који су у току, број бахатих вожњи ће се смањити. Замолио бих судије да приликом одмеравања казни само помисле да деле правду убицама свог детета, ништа више и ништа мање – сматрају наши саговорници.

Да закони морају да се мењају сагласни су и родитељи Богдана Гавриловића (7) из Власотинаца. Он је у септембру прошле године преминуо од повреда које је задобио када је двадесетогодишњи комшија налетео возилом на њега, и то на само педесетак метара од куће. Његови родитељи за наш лист кажу да их највише боли што младић који је изазвао несрећу никада због тога није одговарао.

– Мој син Богдан настрадао је 18. септембра када га је возач аутомобила прегазио док је био на малом бициклу, на 15 центиметара од тротоара, у непрометној улици у Власотинцу. Возач није добио никакву казну, а нама је 5. јануара послато обавештење да је поступајући јавни тужилац Основног тужилаштва у Лесковцу утврдио да нема елемената кривичног дела и да је предмет архивиран. Кивни смо на овакав систем и закон. Желим правду и истину и борићу се за њу – каже Александар Гавриловић, отац настрадалог Богдана.

Наш саговорник напомиње да је распитујући се о околностима под којима се догодила несрећа сазнао неколико чињеница које су га запањиле: младићу који је Богдану прешао задњим точком преко главе крв је извађена четири сата после догађаја, а не одмах када је евентуално присуство алкохола и наркотика могло прецизније да буде утврђено. Затим, да су на место несреће наменски позивани одређени полицијски службеници из Лесковца, као и да му нису достављени сви докази који су прикупљени.

– За овакво поступање треба да зна цела земља, а надлежни да реагују. Ово је једна велика срамота – тужним гласом закључује Александар.

Родитељи настрадале деце уверени су да ће хитним усвајањем и доследном применом предложених измена законских одредби бити спасено много живота у Србији, а нарочито најмлађих. Ово је, наводе, правда за сву децу и за све пешаке чији су животи насилно прекинути, док кривци због оптерећености судова одслужење затворских казни чекају на слободи, са могућношћу да понове кривична дела у саобраћају.