Стари на удару ковида 19 и украјинске кризе

Највећи терет кризе изазване пандемијом вируса корона и ратом у Украјини сносе породице са малом децом и старије особе које живе саме или у старачким домаћинствима, а пораст сиромаштва старијих неизбежан је у овој, али и наредним годинама. Подаци изведени из публикације „Пројекције сиромаштва старијих – утицај пандемије ковид 19 и кризе у Украјини на сиромаштво старијих у Републици Србији” говоре да су најугроженије старије особе које живе у вишечланим домаћинствима, ванградским подручјима, као и житељи региона Шумадије и западне Србије, односно Јужне и источне Србије. Осим тога, жене су угроженије сиромаштвом од припадника јачег пола. Публикација је настала уз подршку Популационог фонда Уједињених нација (УНФПА) у оквиру заједничког програма УН „Јачање социјалне заштите у Србији кроз увођење елемената за реаговање на кризу”, који спроводе Уницеф и УНФПА, уз подршку УНХЦР-а.

Овај програм фокусиран је на јачање система социјалне заштите увођењем елемената за реаговање на кризу како би се ублажили социоекономски утицаји узастопних криза које су погодиле земљу, као што су ковид 19 и криза у Украјини. Програм даје подршку Влади Србије у увођењу мера социјалне заштите осетљивих на кризне ситуације у национално законодавство, којима ће се омогућити брз прелазак на ојачани систем социјалне заштите у земљи, који може да одговори на тренутне и потенцијалне будуће кризе.

– Најсиромашнији грађани света суочили су се са две изузетно тешке године. Пандемија је изазвала до сада незабележена поништења постигнутог напретка у смањењу сиромаштва, који су додатно погоршани растућом инфлацијом и последицама рата у Украјини. Према појединим проценама, ове две комбиноване кризе довеле су додатних 75–95 милиона људи до екстремног сиромаштва 2022. године. Растућа инфлација, уз значајно поскупљење цене хране као последица украјинске кризе, највише погађају сиромашније слојеве становништва. Пракса говори да материјално угрожена домаћинства имају тенденцију да троше већи део својих ресурса на прехрамбене у односу на непрехрамбене производе, што указује на то да ће сиромашнија домаћинства вероватно бити теже погођена тренутним инфлаторним притисцима – истиче Лидија Кузманов, ауторка ове публикације.

Подаци о трендовима апсолутног сиромаштва, које је припремио Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва, а на основу података из Анкете о потрошњи домаћинстава, указују да у 2020. око 446.000 становника Србије није могло да задовољи своје основне потребе. Према проценама заснованим на неутралном сценарију, сиромаштво старијих у текућој години порашће за 13 одсто, а наредне године очекује се његово благо смањење на 12,62 процента. Уколико се оствари песимистички сценарио, сиромаштво старијих ће достићи скоро два пута већи ниво него 2016. године. Према проценама заснованим на реалистичном сценарију, сиромаштво старијих особа порашће на 15,56 одсто ове године, односно на 16,46 процената 2024. године. Према свим сценаријима, ниво сиромаштва старијих захтева реакцију креатора јавних политика, наглашава ауторка ове публикације.

Kако се и очекивало, сиромаштво је распрострањеније међу руралним становништвом, а до краја наредне године, скоро четвртина старијег руралног становништва могла би да буде апсолутно сиромашна, односно неће бити у могућности да задовољи основне потребе. Током читавог тог периода жене ће бити сиромашније од мушкараца. Домаћинства која броје више од пет чланова и даље ће бити угроженија, а занимљиво је да су домаћинства са три члана више изложена сиромаштву него домаћинства са четири члана. Подаци такође показују да су угроженије жене које живе у вишечланим домаћинствима и у руралним срединама у региону Шумадије и западне Србије.