Tаксе на увоз млека штите домаће произвођаче

Влада Србије усвојила је одлуку према којој се уводе прелевмани (увозне таксе) од 15 динара по литру млека и за гауда качкаваљ од 30 динара, по килограму.

– Покушавамо да стабилизујемо стање са том одлуком како бисмо зауставили пад цена откупног млека на тржишту и на тај начин заштитили српског произвођача – изјавила је за Танјуг министарка пољопривреде, шумарства и водопривреде Јелена Танасковић. То је вид заштите тржишта од прекомерног увоза.

Ово су за ту агенцију раније потврдили и у Удружењу произвођача млека Мачванског округа. Председник тог удружења Горан Васић поздравио је одлуку државе и нагласио да је то добра мера за произвођаче млека.

– Ми смо у својим наступима и захтевима навели да је приоритет свих приоритета заштита домаће производње млека. То је изнуђена одлука, али најбоља могућа у овим околностима, после забране увоза, а што је тренутно неизводљиво – казао је Васић.

Навео је да је домаће тржиште затрпано млечним производима који су нелојална конкуренција домаћем. Тако се качкаваљ из увоза продаје по цени од 3,5 до четири евра, иако у Европи његова производња кошта шест евра. Увођење прелевмана треба да уведе ред у ову област, нагласио је он. „Мислим да влади неће бити проблем да пред Европском комисијом докаже да је ова одлука исправна и изнуђена, јер сама чињеница да се Кинези повлаче са европског тржишта и раскидају уговоре о куповини неких млечних производа, поготово сирева, говори све. Тако да смо дошли у апсурдну ситуацију, јер је за килограм качкаваља потребно шест евра, јер је литар млека у Европи око 58 евроценти, а они га овде продају по три и по и четири евра. Једноставно, тај качкаваљ има своје време трајања и они желе да што пре да га продају. Исто тако и сир гауда, желе да га се ослободе ван европског тржишта, па је наше сада затрпано тим производима – навео је Васић.

Према подацима Привредне коморе Србије (ПКС), који су јуче достављени „Политици”, увоз млека и млечних производа у 2022. износио је 204 милиона евра. У ово су убројани сви производи: од пастеризованог млека, маслаца до сира и качкаваља. У односу на 2021. увоз је удвостручен (те године износио је 107,6 милиона евра).

Највише смо увозили из Европске уније (Пољска, Мађарска, Хрватска, Немачка, Италија у зависности од производа).

Подсетимо, Србија је већ 2014. уводила прелевмане на увоз млека у праху. Овакав вид заштите обично се најпре уводи на период од шест месеци после чега се раде анализе о ефектима. Ненад Будимовић, секретар Удружења за сточарство при ПКС рекао је за наш лист да је ово само једна од метода за стабилизацију тржишта али да то не може трајати вечно већ се, после одређеног периода, уколико мера да резултате и прелевмани укидају.

– Питање млекарства потребно је системски решавати у међувремену и то, како је већ у Министарству пољопривреде наведено, кроз повећање броја млечних грла – нагласио је он. Један од предлога је и да се уради регионализација у производњи млека јер није исто производити га у централној Србији и у Војводини. Стручњаци с пољопривредног факултета раније су упозорили да је потребно урадити и озбиљне анализе о томе колика је потрошња млека и млечних производа у Србији, а онда сходно томе креирати политику подстицаја.

Будимовић је рекао да смо ми при дну лествице по потрошњи млека и млечних производа у Европи. Производимо око 1,47 милијарди литара. Мало више од половине уђе у прерадне капацитете, млекаре. Остало заврши у домаћој потрошњи, производњи сира и кајмака.