Takse na uvoz mleka štite domaće proizvođače

Vlada Srbije usvojila je odluku prema kojoj se uvode prelevmani (uvozne takse) od 15 dinara po litru mleka i za gauda kačkavalj od 30 dinara, po kilogramu.

– Pokušavamo da stabilizujemo stanje sa tom odlukom kako bismo zaustavili pad cena otkupnog mleka na tržištu i na taj način zaštitili srpskog proizvođača – izjavila je za Tanjug ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković. To je vid zaštite tržišta od prekomernog uvoza.

Ovo su za tu agenciju ranije potvrdili i u Udruženju proizvođača mleka Mačvanskog okruga. Predsednik tog udruženja Goran Vasić pozdravio je odluku države i naglasio da je to dobra mera za proizvođače mleka.

– Mi smo u svojim nastupima i zahtevima naveli da je prioritet svih prioriteta zaštita domaće proizvodnje mleka. To je iznuđena odluka, ali najbolja moguća u ovim okolnostima, posle zabrane uvoza, a što je trenutno neizvodljivo – kazao je Vasić.

Naveo je da je domaće tržište zatrpano mlečnim proizvodima koji su nelojalna konkurencija domaćem. Tako se kačkavalj iz uvoza prodaje po ceni od 3,5 do četiri evra, iako u Evropi njegova proizvodnja košta šest evra. Uvođenje prelevmana treba da uvede red u ovu oblast, naglasio je on. „Mislim da vladi neće biti problem da pred Evropskom komisijom dokaže da je ova odluka ispravna i iznuđena, jer sama činjenica da se Kinezi povlače sa evropskog tržišta i raskidaju ugovore o kupovini nekih mlečnih proizvoda, pogotovo sireva, govori sve. Tako da smo došli u apsurdnu situaciju, jer je za kilogram kačkavalja potrebno šest evra, jer je litar mleka u Evropi oko 58 evrocenti, a oni ga ovde prodaju po tri i po i četiri evra. Jednostavno, taj kačkavalj ima svoje vreme trajanja i oni žele da što pre da ga prodaju. Isto tako i sir gauda, žele da ga se oslobode van evropskog tržišta, pa je naše sada zatrpano tim proizvodima – naveo je Vasić.

Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), koji su juče dostavljeni „Politici”, uvoz mleka i mlečnih proizvoda u 2022. iznosio je 204 miliona evra. U ovo su ubrojani svi proizvodi: od pasterizovanog mleka, maslaca do sira i kačkavalja. U odnosu na 2021. uvoz je udvostručen (te godine iznosio je 107,6 miliona evra).

Najviše smo uvozili iz Evropske unije (Poljska, Mađarska, Hrvatska, Nemačka, Italija u zavisnosti od proizvoda).

Podsetimo, Srbija je već 2014. uvodila prelevmane na uvoz mleka u prahu. Ovakav vid zaštite obično se najpre uvodi na period od šest meseci posle čega se rade analize o efektima. Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo pri PKS rekao je za naš list da je ovo samo jedna od metoda za stabilizaciju tržišta ali da to ne može trajati večno već se, posle određenog perioda, ukoliko mera da rezultate i prelevmani ukidaju.

– Pitanje mlekarstva potrebno je sistemski rešavati u međuvremenu i to, kako je već u Ministarstvu poljoprivrede navedeno, kroz povećanje broja mlečnih grla – naglasio je on. Jedan od predloga je i da se uradi regionalizacija u proizvodnji mleka jer nije isto proizvoditi ga u centralnoj Srbiji i u Vojvodini. Stručnjaci s poljoprivrednog fakulteta ranije su upozorili da je potrebno uraditi i ozbiljne analize o tome kolika je potrošnja mleka i mlečnih proizvoda u Srbiji, a onda shodno tome kreirati politiku podsticaja.

Budimović je rekao da smo mi pri dnu lestvice po potrošnji mleka i mlečnih proizvoda u Evropi. Proizvodimo oko 1,47 milijardi litara. Malo više od polovine uđe u preradne kapacitete, mlekare. Ostalo završi u domaćoj potrošnji, proizvodnji sira i kajmaka.