Прослава деведесетог рођендана у учионици

Суботица – Учитељица Зора Томашев свој 90. рођендан прославила је тамо где је провела свој читав радни век – у учионици.

За ову посебну прилику, у протекли петак, након што су се малишани разишли из клупа, врата учионице у којој је провела радни век, у Основној школи „Јован Јовановић Змај”, поново су откључана да прихвате бившу учитељицу и неколико десетина њених некадашњих ђака.

Прославити улазак у десету деценију живота, свакако је посебан сам по себи, али изненађење које су својој учитељици приредили њени ученици, данас сви зрели људи, било је потпуно несвакидашње.

„Са учитељицом сам остала у повременом контакту свих ових година од како сам завршила школовање. Сви смо је много волели и размишљала сам како да на неки јединствен начин обележимо њен рођендан. Како на радионицама на Фрушкој гори сарађујем са визуелном уметницом Драганом Селаковић Друу, пало нам је на памет да снимимо филм о њој. После смо додали и сећања њених ученика”, прича за „Политику” Александра Сашка Ердег, главни кривац за идеју да својој бившој учитељици за 90. рођендан поклоне филм.

Педагог Зора Томашев међу својим ученицима остала је упамћена као блага, увек насмејана учитељица која никада није повисила тон, али је била и бескрајно стрпљива и упорна да из ђака извуче и развије способности које поседује. Њена рођенданска прослава доказ је да труд који се уложи у васпитање и образовање младих бића, доноси лепе плодове.

Намера о снимању филма морала је остати тајна за учитељицу, па су тако под изговором да се прикупља документарна грађа снимљене њене речи када износи мисли и запажања, али и животна прича бивше учитељице. И поред поодмаклих година, учитељица је, на свој скроман начин, бритко и јасно говорила о важности учитељског позива, о љубави према деци, па је рекла и ово: „Ко не воли свој позив учитеља, нека одмах мења посао.” Тако је потврдила да знање и методика нису увек довољни да се дечје главе приволе учењу, већ је потребно и много љубави и стрпљења.

Предавала је у околним насељима где је у одељењу било и 47 ученика, или је имала комбинована одељења, где је свих четири разреда ниже основне школе седело у једној учионици.

О томе како их је научила да заволе школу и учење говорили су њени бивши ученици, па је тако прослављени стрип-цртач и музичар причао да је тек са доласком Зоре Томашев у учионицу поново заволео школу, данас специјалиста ветерине открио је како га је, док му је само била лопта у глави, учитељица научила да нема поклоњеног успеха, са сузама у очима млада жена је испричала како учитељица није дозволила да се оствари план њених родитеља и да уз мађарски као матерњи језик, српски савлада тако што ће понављати разред. Ниједан разред није пала, а српски је перфектно савладала. Изборе које је својевремено направила учитељица Зора међу рецитаторима, потврђени су на прослави, када је једна од њених најстаријих ученица, која има 72 године, одрецитовала песму коју је научила у првом разреду. Припаднице потоњих генерација су кроз однеговани израз говориле како их је управо учитељица Томашев усмерила ка учењу и бављењу језиком, српском и страном лингвистиком или комуникацијом. Све то је у режији и монтажи Драгане Селаковић склопљено у једносатни документарни филм.

„Све је било изненађење за учитељицу Зору Томашев, којој су ћерка и унука рекле да иде на неку изложбу. Нас тридесетак ју је дочекало у разреду и филм је био главни рођендански поклон. Мала торта је била ту тек да има где да се забоде свећица”, прича Александра Сашка Ердег. Актуелна директорка школе „Јован Јовановић Змај” Клаудиа Губић Шелкен радо је пристала да буде домаћин бившим ученицима.

Једна од најстаријих школских зграда у Суботици сигурно не памти овакав скуп у којем је бивша учитељица и неколико генерација њених ђака разговарало о радости коју носи школовање, о томе како је лепо било бити део колектива који се радује успеху сваког члана.