Proslava devedesetog rođendana u učionici

Subotica – Učiteljica Zora Tomašev svoj 90. rođendan proslavila je tamo gde je provela svoj čitav radni vek – u učionici.

Za ovu posebnu priliku, u protekli petak, nakon što su se mališani razišli iz klupa, vrata učionice u kojoj je provela radni vek, u Osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj”, ponovo su otključana da prihvate bivšu učiteljicu i nekoliko desetina njenih nekadašnjih đaka.

Proslaviti ulazak u desetu deceniju života, svakako je poseban sam po sebi, ali iznenađenje koje su svojoj učiteljici priredili njeni učenici, danas svi zreli ljudi, bilo je potpuno nesvakidašnje.

„Sa učiteljicom sam ostala u povremenom kontaktu svih ovih godina od kako sam završila školovanje. Svi smo je mnogo voleli i razmišljala sam kako da na neki jedinstven način obeležimo njen rođendan. Kako na radionicama na Fruškoj gori sarađujem sa vizuelnom umetnicom Draganom Selaković Druu, palo nam je na pamet da snimimo film o njoj. Posle smo dodali i sećanja njenih učenika”, priča za „Politiku” Aleksandra Saška Erdeg, glavni krivac za ideju da svojoj bivšoj učiteljici za 90. rođendan poklone film.

Pedagog Zora Tomašev među svojim učenicima ostala je upamćena kao blaga, uvek nasmejana učiteljica koja nikada nije povisila ton, ali je bila i beskrajno strpljiva i uporna da iz đaka izvuče i razvije sposobnosti koje poseduje. Njena rođendanska proslava dokaz je da trud koji se uloži u vaspitanje i obrazovanje mladih bića, donosi lepe plodove.

Namera o snimanju filma morala je ostati tajna za učiteljicu, pa su tako pod izgovorom da se prikuplja dokumentarna građa snimljene njene reči kada iznosi misli i zapažanja, ali i životna priča bivše učiteljice. I pored poodmaklih godina, učiteljica je, na svoj skroman način, britko i jasno govorila o važnosti učiteljskog poziva, o ljubavi prema deci, pa je rekla i ovo: „Ko ne voli svoj poziv učitelja, neka odmah menja posao.” Tako je potvrdila da znanje i metodika nisu uvek dovoljni da se dečje glave privole učenju, već je potrebno i mnogo ljubavi i strpljenja.

Predavala je u okolnim naseljima gde je u odeljenju bilo i 47 učenika, ili je imala kombinovana odeljenja, gde je svih četiri razreda niže osnovne škole sedelo u jednoj učionici.

O tome kako ih je naučila da zavole školu i učenje govorili su njeni bivši učenici, pa je tako proslavljeni strip-crtač i muzičar pričao da je tek sa dolaskom Zore Tomašev u učionicu ponovo zavoleo školu, danas specijalista veterine otkrio je kako ga je, dok mu je samo bila lopta u glavi, učiteljica naučila da nema poklonjenog uspeha, sa suzama u očima mlada žena je ispričala kako učiteljica nije dozvolila da se ostvari plan njenih roditelja i da uz mađarski kao maternji jezik, srpski savlada tako što će ponavljati razred. Nijedan razred nije pala, a srpski je perfektno savladala. Izbore koje je svojevremeno napravila učiteljica Zora među recitatorima, potvrđeni su na proslavi, kada je jedna od njenih najstarijih učenica, koja ima 72 godine, odrecitovala pesmu koju je naučila u prvom razredu. Pripadnice potonjih generacija su kroz odnegovani izraz govorile kako ih je upravo učiteljica Tomašev usmerila ka učenju i bavljenju jezikom, srpskom i stranom lingvistikom ili komunikacijom. Sve to je u režiji i montaži Dragane Selaković sklopljeno u jednosatni dokumentarni film.

„Sve je bilo iznenađenje za učiteljicu Zoru Tomašev, kojoj su ćerka i unuka rekle da ide na neku izložbu. Nas tridesetak ju je dočekalo u razredu i film je bio glavni rođendanski poklon. Mala torta je bila tu tek da ima gde da se zabode svećica”, priča Aleksandra Saška Erdeg. Aktuelna direktorka škole „Jovan Jovanović Zmaj” Klaudia Gubić Šelken rado je pristala da bude domaćin bivšim učenicima.

Jedna od najstarijih školskih zgrada u Subotici sigurno ne pamti ovakav skup u kojem je bivša učiteljica i nekoliko generacija njenih đaka razgovaralo o radosti koju nosi školovanje, o tome kako je lepo bilo biti deo kolektiva koji se raduje uspehu svakog člana.