Нагореле странице историје

Шабац – При погледу на оронулу зграду Старог млина у Шапцу, не бледи сећање на шабачке Јевреје, припаднике Мојсијеве вере, који су у овај град стигли Кладовским транспортом, 1940. године. У здању Старог млина, тада у власништву винског трговца Јакова Вукосављевића из Шапца, око 500 јеврејских избеглица провело је своје последње безбрижне дане. За бегунце од антисемитског лудила ове зидине млина представљале су сигурну луку на путу ка Палестини, њиховој постојбини. Али, нажалост до ње никада нису стигли. Са овог места, заједно са својим мачванским домаћинима, отишли су у смрт.

У времену надолазећег зла, на самом почетку Другог светског рата, Европа их није желела. Уплашени и понижени, спас од нацистичке чизме Јевреји су видели у повратку отаџбини својих предака. Кренувши из Немачке, 1939. године, избеглички транспорт је прошао Чехословачку и Аустрију. Међутим, бродови су силом прилика усидрени у Кладову. Даље се није могло, а ове невољнике је требало што пре удомити. Тако се око 1.300 Јевреја обрело у Шапцу, граду богате домицијалне јеврејске заједнице. Без много размишљања, одлуку о прихвату јеврејских избеглица донео је тадашњи градоначелник Шапца Миодраг Петровић, определивши зграду Старог млина за смештај око 500 душа. Остали Јевреји смештани су у житним магацинима и по кућама Шапчана. И сам градоначелник, у својој кући, у Врањској, примио је избегле . Тако су, захваљујући милосрђу Шапчана, по традицији ученим да врата својих домова отварају невољницима, Јевреји убрзо постали део друштвене заједнице.

– Фудбалер бечког Рапида Курт Хилковец, који је са својом породицом био део Кладовског транспорта, непосредно по доласку у Шабац постао је играч Мачве – каже историчар Бранислав Станковић. – О животу јеврејских избеглица данас сведоче и бројна писма „станара” Старог млина. У тој згради су спавали, хранили се, имали свог лекара и стоматолога. Стога је ова зграда симбол људског, племенитог односа према страдалницима у једном тешком времену – додаје Станковић.

Краткотрајну безбрижност шабачких Јевреја прекинула је немачка окупација; зидове Старог млина заменила је бодљикава жица оближњег шабачког логора на Сави. Приспели невољници из Кладова, тек годину дана имали су условног мира у Шапцу. А онда, 13. октобра 1941. године, заточени јеврејски мушкарци одведени су са Ромима и Србима у мачванско село Засавица.

И староседеоци и придошлице, заједно, стрељани су у засеоку Полој. Пре ликвидације, на прострто ћебе, морали су да оставе све вредно што су код себе имали.

Исту судбину доживели су и јеврејске жене и деца, међу којима и станари Старог млина. Уморени су у логору на Сајмишту.

У Шапцу данас, како се истиче, нема Јевреја. Последња јеврејска породица из града је отишла почетком грађанског рата у бившој Југославији, деведесетих година прошлог века. Сећање на њих данас у Шапцу чува Музеј шабачких Јевреја, у згради некадашње синагоге. Сведок њиховог присуства у Шапцу јесте и јеврејско гробље, које се с дужним пијететом одржава.

Нажалост, крајем прошле године, вољом намерника или допуштењем немарника, Стари млин захватио је пламен. Ово здање тужних сећања претрпело је велико оштећење у пожару.

Пожар је „захватио” и емоције Шапчана. Они, поносни на своје претке, надају се да ће се зграда Старог млина обновити и да ће добити статус културног добра.